Previše visokoškolskih ustanova za naše prilike (VIDEO)

Suštinski problem visokog obrazovanja u Republici Srpskoj jeste kako uskladiti liberalizovano tržište znanja sa tržištem rada, kaže ministar prosvjete i kulture Srpske Goran Mutabdžija.

Republika Srpska 23.09.2013 | 17:20 Suštinski problem visokog obrazovanja u Republici Srpskoj jeste kako uskladiti liberalizovano tržište znanja sa tržištem rada, kaže ministar prosvjete i kulture Srpske Goran Mutabdžija. Na tržištu obrazovanja postoje dva javna i sedam privatnih univerziteta, dvije javne i deset privatnih visokih škola, koje je neophodno uskladiti sa tržištem rada, na kojem je osam odsto nezaposlenih visokoobrazovano, izjavio je Mutabdžija nakon tematske sjednice Vlade Republike Srpske  posvećene stanju u visokom obrazovanju. Sjednici su prisustvovali rektori oba javna univerziteta, predstavnici Unije studenata i visokoškolskih ustanova i srodnih institucija i agencija, te Privredne komore i Unije udruženja poslodavaca. Kako uskladiti potrebe tržišta rada sa brojem visokoškolaca? Odgovor je: teško. Tradicionalno, previše se upisuju fakulteti društvenih nauka, a kandidata za prirodno-matematičko-inženjerske nauke je sve manje, skoro nimalo. To treba mijenjati, odlučili su nadležni, pa sazvali tematsku konferenciju. Na tržištu obrazovanja postoje dva javna i sedam privatnih univerziteta, dvije javne i deset privatnih visokih škola,  koje je neophodno uskladiti sa tržištem rada, na kojem je  8% nezaposlenih visokoobrazovano, kaže ministar. Dolaze bolji dani za Republiku Srpsku i njeno visoko obrazovanje, preoptimističan je rektor banjalučkog univerziteta. Bio je i za nijansu konkretniji od ostalih participanata sastanka. Studenti ko student.  Najvažniji im je standard.  I paviljoni. Predstavnici poslodavaca se nisu oglašavali, pa nismo saznali kakve su njihove želje i htjenja u pogledu visokoobrazovane radne snage. Što se tiče kvaliteta visokog obrazovanja kod nas, i z svjetske perspektive,  na tzv. Šangajskoj listi - akademskog rangiranja 500 najboljih univerziteta u svijetu,  koje se sprovodi od 2003.godine, Bosne i Hercegovine, a time i Republike Srpske, nema ni na vidiku.  Solidno su rangirani ljubljanski, beogradski i zagrebački univerzitet. Kriterijumi koji su morali biti ispunjeni jesu naučnoistraživački rad, uticaj na nauku, citiranost radova, odziv u pojedinim oblastima, te uticaj univerziteta u regionu. TV BN https://www.youtube.com/watch?v=2jNz4TAbcBw