Ко и зашто скрива српске жртве

Бошњачки политичари и неки представници међународне заједнице у БиХ и даље манипулишу бројем несталих Срба у протеклом рату и чине све да би српске жртве што дуже остале неидентификоване а њихове убице некажњене.

Република Српска 15.09.2013 | 12:30 Бошњачки политичари и неки представници међународне заједнице у БиХ и даље манипулишу бројем несталих Срба у протеклом рату и чине све да би српске жртве што дуже остале неидентификоване а њихове убице некажњене. Предсједник Организације породица погинулих и несталих из Републике Српске Недељко Митровић истиче да је међународни Институт за тражење несталих, углавном, у функцији идентификације бошњачких жртава и упозорава да је проблем што списак несталих никада није провјерен и потврђен. "Ми већ годинама тражимо да се на нивоу БиХ уради централна евиденција несталих која би била верификована. На тај начин више се не би могло манипулисати жртвама минулог рата. То подразумјева да за свако нестало лице имамо све податке, јединствени матични број, околности под којим је нестало и његов статус - да ли је цивил или војник. Али, то бошњачкој страни очигледно није у интересу“ - објашњава Митровић за Срну. Због тога још нико у БиХ не зна прецизно колико се људи води у евиденцији несталих. Бошњаци тврде да их је више од осам хиљада, а у Српској сматрају да је тај број знатно мањи. Када је завршен рат породице из Републике Српске трагале су за 5.280 најмилијих. До данас није разјашњена судбина 1.676 несталих војника и цивила из Републике Српске. "Ми знамо да на подручју града Сарајева има много појединачних масовних гробница у којима су сахрањени многи Срби. Неке од тих гробница су ексхумиране, али има још много гробница које надлежни у Федерацији скривају. Служе се свим и свачим па чак и неким апсурдним и монструозним поступцима" - наводи Митровић. Тако су недавно на депонији смећа у Бућа Потоку откривени и по хитном поступку у Тузли идентификовани фрагменти људских костију. Утврђено је да је ријеч о Бошњаку који је као пацијент психијатријске болнице на Сокоцу регуларно сахрањен на болничком гробљу?! Како су и када фрагменти његових кости доспјели на депонију смећа у Бућа Потоку и гдје је он заиста сахрањен - није познато. Митровић истиче да је познато да на сарајевском гробљу "Лав" има више појединачних масовних гробница у које су сахрањивани сарајевски Срби. Неке од њих су пронађене и ексхумиране. У једној од њих ексхумирано је 48 тијела која су била сахрањена испод дјечијих хируршких ампутата. "Имамо информације да се масовна гробница налази и испод помоћног стадиона на Кошеву. Знамо да је у масовној гробници на Алипашином пољу био сахрањен и познати сарајевски музичар Слободан Самарџић и још много убијених сарајевских Срба. Претпостављамо да је већина убијених Срба измјештена у те гробнице из једне велике масовне гробнице на Казанима на Требевићу, гдје је према нашим информацијама првобитно било сахрањено више од 300 убијених Срба" - наводи Митровић. Дан несталих и погинулих у одбрамбено-отаџбинском рату у Републици Српској - 15. септембар, ни ове године није донио ништа ново. Ни 18 година од завршетка рата још није познат чак ни тачан број погинулих и несталих. Не знају се ни локације многих масовних гробница. Ако се за неку случајно и сазна, ексхумација је најчешће неоправдано успорена или напрасно буде прекинута због баналних разлога. Због тога је Предсједништво Организације породица погинулих и несталих Републике Српске прије неколико дана донијело одлуку да тужи БиХ Европском суду за људска права у Стразбуру. Кап која је прелила чашу одлука је Тужилаштва БиХ због које је прекинута ексхумација на сарајевској депонији у Бућа Потоку. Претпостављало се да је баш на том мјесту испод дебелих наслага смећа сахрањено више убијених сарајевских Срба. Та ексхумација прекинута је, наводно, због недостатка новца, јер Тужилаштво БиХ "није платило дуг извођачима радова у износу од 300.000 марака за већ извршене послове". "Почетком 2012. године Тужилаштво БиХ преузело је контролу над ексхумацијама и идентификацијама у БиХ. У сарадњи са Институтом за нестала лица БиХ, обезбјеђују се и средства за ексхумације. Није прихватљива њихова тврдња да нема средстава зе ову ексхумацију, а истовремено иду са новим ексхумацијама на мјестима на којим се претпоставља да су сахрањене бошњачке жртве" - каже Срни Митровић. Он пита - како то да нема новаца за ексхумацију када је ријеч о српским жртвама, када је за протеклих пет година рада Института за нестала лица у БиХ неким гробљима у Федерацији БиХ плаћено више од пет милиона марака за чување ексхумираних посмртних остатака. Предсједник Организације породица погинулих и несталих из Републике Српске истиче да би било много боље да је тај новац утрошен на убрзавање процеса тражења несталих. Овако, то је ненамјенско трошење новца или, другим ријечима, "прање пара". До сада је у БиХ идентификовано нешто више од 23.000 тијела. Од тога се тек 3.400 идентификованих тијела односи на српске жртве. Објашњавајући те податке, Митровић истиче да је у БиХ и идентификација исполитизована и да зависи од пројектоване динамике идентификација коју утврђује Институт за нестале. "У три спомен-костурнице у Српској већ одавно је положено 607 ексхумираних и обдукованих тијела. За већину су дати узорци крви од претпостављених сродника. У октобру 2008. године од међународне комисије за нестала лица у БиХ добили смо одговор да немају довољно ДНК ћелија из коштаних фрагмената који би могли да се упореде са ДНК ћелијама узорака крви коју су дали претпостављени сродници. Међутим, касније су ипак идентификовали десетак тијела из те групе" - каже Митровић. Он закључује да неко очигледно жели да се идентификација српских жртава минулог рата врши по принципу "кап по кап" да Срби не би имали времена да скупе десетак тијела и да их достојно сахране. Истовремено, за њих је нормално да се идентификоване сребреничке жртве сакупљају читаву годину и да се онда уз велику медијску пажњу сахрањују 11. јула у Поточарима. "Када је у питању процес тражења и идентификације жртава минулог рата у БиХ овдје ведри и облачи Институт за тражење несталих. Они једноставно држе монопол. Када смо тражили да се у процес идентификације бар ових тијела која се налазе у нашим спомен-костурницама, укључи и Завод за судску медицину из Бањалуке нису нам дозволили" - наводи Митровић. Због свега овога, Организације породица погинулих и несталих из Републике Српске одлучила је да тужи БиХ Суду за људска права у Стразбуру.