Процват војне силе и тајних служби

Терористички напади на Њујорк 11.

Република Српска 11.09.2013 | 21:05 Терористички напади на Њујорк 11. септембра 2001. годне промијенили су САД и од земље која се бавила економијом направили праву безбједносну тврђаву која иде у сталне "превентивне ратове". Напади су оставили велики траг на безбједносну политику САД – прије свега у виду честе употребе беспилотних летјелица у борбама, као и шпијунаже свих и свачега по цијелом свијету. У посљедњих дванаест година много тога се промијенило - на мјесту небодера Свјетског трговинскогог центра уздиже нови торањ "Граунд зиро". Наводни планер тих напада Осама бин Ладен је мртав, а америчка војска која је ушла у Авганистан и Ирак већ се и повлачи. Из Ирака се повукла, а повлачење из Авганистана планирано је за 2014. Крајем прошлог вијека у САД је примат имала економија, а након напада првенство је добила - безбједност. Коријене ратова уз помоћ беспилотних летјелица или надзор тајних служби над свим и свачим треба тражити у мјерама које су Американци предузели након 11. септембра. Откада је бивши амерички предсједник Џорџ Буш - Млађи убрзо након напада објавио "рат против тероризма", тајним службама осјетно су порасли буџети - подсјећа "Дојче веле". Тако се буџет укупно 16 тајних служби, према писању "Вашингтон поста“, након 2001. удвостручио – на 52,6 милијарди долара! Затим је, захваљујући открићима бившег радника америчке службе НСА Едварда Сноудена, свијет сазнао и да тајне службе надгледају комуникацију свуда по свијету. Године 2002. основано је Министарство за заштиту земље. Главни задатак за 200.000 службеника јесте заштита америчких грађана од терористичких пријетњи. Издаци за америчку војску од 2001. године "попели" су се са 312,74 милијарде долара на 682,45 милијарди у 2012. САД након 11. септембра нису повећале само своје тајне службе, истражне органе и борбене јединице и међусобно их боље повезале, већ су у великој мјери проширена и њихова овлаштења. Један од основа за то био је закон који је усвојио Конгрес 25. октобра 2001. Тај савезни закон требало је да буде временски ограничен, али након његовог усвајања Конгрес је више пута продужавао рок важења. Значајни дијелови тог закона, који у великој мјери ограничава грађанска права, и даље су на снази. Тако је снагама реда и мира и тајним службама омогућено надгледање телефонске и интернет-комуникације, као и контрола финансијских трансакција, углавном без судског налога. У другим случајевима од судова се очекује или се чак на то обвезују да одобравају захтјеве тужиоцима чим би се неки случај нашао у сфери "општег интереса борбе против тероризма". Уз то, уведен је посебни кривични закон на основу којег страни држављани, осумњичени за тероризам, могу ако треба и без судског налога или подизања тужбе да буду притворени на неодређено вријеме - на примјер, у логору "Гвантанамо". Глобални медији подсјећају да су се растом моћи тајних служби и војске промијениле и методе рада. Познати су случајеви мучења из "Гвантанама" и у логорима и затворима у Авганистану и Ираку. С обзиром на то да се тероризам након 11. септембра "децентрализовао", америчке борбене снаге концентрисале су се на "асиметрично вођење рата". Сада се одобравају и изводе циљана убиства, у којима су без судског процеса у првом реду ликвидирани противници који су сматрани потенцијалном опасношћу. У међувремену су "превентивни напади" америчке војске постали готово редовни. Због тога је од 2004. године, према независним извјештајима, у пограничном подручју између Авганистана и Пакистана погинуло 3.500 људи, међу њима и стотине цивила. Безбједносно-политички инструменти и методе који су након 11. септембра установљени и стратешки даље модификовани и данас су у репертоару америчке безбједносне политике. Иако предсједник САД Барак Обама те методе у будућности "жели боље да регулише", мало је вјероватно да ће САД у будућности од њих одустати.