БиХ пријети суспензија безвизног режима

Европски парламент ће ове седмице гласати о увођењу клаузуле која омогућава суспензију безвизног режима, потврдила је јуче "Независним" Тања Фајон, извјестилац Европског парламента за визну либерализацију.

Република Српска 10.09.2013 | 09:41
БиХ пријети суспензија безвизног режима
Европски парламент ће ове седмице гласати о увођењу клаузуле која омогућава суспензију безвизног режима, потврдила је јуче "Независним" Тања Фајон, извјестилац Европског парламента за визну либерализацију.  Према њеним ријечима, до ове одлуке је дошло на захтјев конзервативних странака у Парламенту, чији су гласови превагнули. Она је прво истакла да је Колегиј ЕП-а усвојио њен приједлог да гласање буде одгођено због тога што се ради о осјетљивом политичком питању које би могло имати негативан утицај на будућу визну политику ЕУ, али је, како је истакла, накнадно донесена одлука да гласање ипак буде одржано како је раније било планирано. "Ми бисмо били најзадовољнији да клаузула буде одбијена, с обзиром на то да се ради о нацрту у првом читању. Онда бисмо се вратили за преговарачки сто и Савјет ЕУ би морао изнијети другачији приједлог. Мислимо да би то било боље рјешење од приједлога који је сада на столу", оцијенила је Фајонова. Како је објаснила, ускоро ће бити познат и коначни текст документа, а ако клаузула буде усвојена, омогућила би бржу суспензију безвизног режима земљама западног Балкана, уколико би и даље било проблема са злоупотребом института азила. Подсјећања ради, након укидања виза земљама западног Балкана дошло је до знатног пораста броја лажних азиланата који овај институт користе ради могућности боравка у појединим земљама ЕУ, највише у Шведској, Њемачкој и Белгији. БиХ је путем Министарства безбједности БиХ успоставила тим за праћење визне либерализације, који је у контакту са поменутим земљама, како би се сузбио број лажних азиланата који долазе из БиХ. Фајонова је изразила наду да би, уколико дође до одбијања предложеног документа, додатно вријеме за анализу заговорницима увођења клаузуле омогућило да размисле о свим посљедицама које би то имало за Европску унију. Треба напоменути да је у поменутој одлуци, осим клаузуле о визној либеразлиацији која се тиче западног Балкана, наведен и принцип реципроцитета, који је био главни камен спотицања између појединих земаља ЕУ, Европске комисије, Савјета ЕУ и Европског парламента. Принцип реципроцитета налаже да ЕУ уведе визе грађанима трећих земаља које не желе укинути визе држављанима ЕУ. Више од годину дана унутар ЕУ није дошло до консензуса како ријешити ово питање. Саговорник из ЕУ упућен у проблематику визне либерализације нам је објаснио да би клаузула, чак и када би била усвојена, била тешко примјењива у пракси. "Када земље чланице поднесу захтјев за увођење виза, Комисија ће вјероватно прво тражити да се примијене друге мјере, а суспензија безвизног режима би остала као задња мјера. Тако да би процедура од подношења до усвајања могла трајати и до двије године", објаснио нам је добро упућени саговорник.

Коментари / 0

Оставите коментар