Ино-улагања компанија из БиХ

Компаније из БиХ су прошле године у иностранству инвестирале 36 милиона долара, по чему смо једна од водећих земаља у региону, подаци су Конференције Уједињених нација о трговини и развоју (УНЦТАД).

Република Српска 10.09.2013 | 09:23 Компаније из БиХ су прошле године у иностранству инвестирале 36 милиона долара, по чему смо једна од водећих земаља у региону, подаци су Конференције Уједињених нација о трговини и развоју (УНЦТАД).  У извјештају о инвестицијама у свијету за 2013. годину, БиХ је по висини лањских директних инвестиција у иностранству смјештена на 94. мјесто од укупно 190 рангираних земаља. Посматрајући земље из југоисточне Европе, испред БиХ је само Србија са прошлогодишњим улагањем ван земље у износу од 54 милиона долара (85. мјесто на глобалној листи). Иза нас су Црна Гора са ино-улагањем од 27 милиона долара (96. у свијету), Албанија са 23 милиона (98) и самопроглашена држава Косово са 20 милиона (99). Македонија и Хрватска истовремено чак биљеже повлачење инвестиција у своју земљу у износу од осам, односно 99 милиона долара па су смјештене на изразито ниску 167, односно 182. позицију. Доста другачија слика се добије када се посматрају укупне бруто инвестиције држава у иностранству у периоду од 1990. до 2012. године. Наиме, бх. компаније су у том раздобљу ван земље уложиле 286 милиона долара, по чему се БиХ налази на 117. мјесту у свијету. Како преноси сајт Макроекономија.орг, од земаља нашег региона убједљиво највише страних инвестиција имале су Хрватска (4,5 милијарди долара), коју слиједе Србија (2,2 милијарде) и Црна Гора (414 милиона). Мање укупних ино-улагања од БиХ међу европским земљама забиљежиле су само Албанија са 206 милиона долара, самопроглашена држава Косово 155 милиона, Молдавија 108 милиона и Македонија са 105 милиона долара. Домаћи економисти кажу да бх. привреда нема капацитета за велике инвестиције у иностранству. Истичу да БиХ, за разлику од других земаља у окружењу, нема јаке домаће банке и тржне центре преко којих ће ширити послове и оплођавати страна улагања. "Прошлогодишње инвестиције од 36 милиона долара нису ништа посебно. Било би занимљиво видјети која је структура тих улагања, односно да ли су у финансијском или реалном сектору. Ако су у финансијском сектору, то могу бити нека мања улагања банака и инвестиционих фондова, а у реалном оснивачки капитал у формирање фирми, попут 'Енергоинвеста' на арапском тржишту и 'Босналијека' у Русији", каже Изудин Кешетовић, професор Економског факултета у Тузли. Он истиче да је БиХ послије рата уништила већину великих привредних система, попут УНИС-а, "Шипада" и "Чајавца", због чега се више и не могу очекивати значајни инострани пројекти. "Јавна предузећа не врше улогу у својој земљи, а камоли да инвестирају вани, док се од малих и средњих предузећа не могу очекивати велики резултати који би погурали бх. економију", сматра Кешетовић.