Преиспитати додјелу двора Карађорђевића БиХ

Сједница о сукцесији представника бивших југословенских република биће одржана 16.

Република Српска 10.09.2013 | 08:53 Сједница о сукцесији представника бивших југословенских република биће одржана 16. и 17. септембра у Сарајеву, а Србија ће, између осталог, тражити прерасподјелу вриједности у случају двора Карађорђевића у Анкари, који је припао БиХ, рекао је Срни представник Србије Оливер Антић. Он је истакао да предмет сукцесије не могу бити предмети нађени у недавно отвореном такозваном "Титовом сефу" у Народној банци Србије /НБС/, јер су они приватно власништво породице Карађорђевић. Антић очекује да ће на сједници у Сарајеву бити размотрена прерасподјела вриједности имовине бивише заједничке државе СФР Југославије која је предмет сукцесије. "Преиспитаћемо и то, јер сукцесија подразумева поделу вредности. Ако неко има основа да, због историјског и културног значаја, затражи неке непокретности да му припадну, онда ће он разлику исплатити у новцу или ће дати неку другу непокретност као компензацију за то", рекао је Антић. Он је додао да ће тражити преиспитивање да се БиХ додијели двор Карађорђевића у Анкари и да је то у складу са правилима насљеђивања у свим републикама, наводећи да у прерасподјели вриједности нико не може да буде оштећен. "И то ће бити на дневном реду и све ће да се заврши како треба. Бесмислица је да краљевски двор Карађорвђевића са свим краљевским инсигнијама, са српско-византијским стилом, добије неко коме то не значи ништа или не значи много", рекао је Антић и додао да у БиХ постоји спремност да се ово питање размотри. Антић још није могао да каже чиме би то Србија компензирала, додајући се о свему може договорити. Он је рекао да ће на састанку у Сарајеву бити ријечи о неким питањима која су раније договорена, али нису испоштована, али и да има "неких питања која треба да се констатују, јер неки не разумију шта је сукцесија". Антић је навео да ће на дневном реду тог састанка бити ријечи и о подјели дипломатско-конзуларних представништава, питањима власништва те оцијенио да је раније био потпуно неравномјерно распоређен процес сукцесије и да су "неке стране биле заинтересоване искључиво само за једне анексе из договора о сукцесији, а друге су занемаривале". "Учињен је потпуни дисбаланс и сукцесија се неравномерно `кретала`. При томе су се неке ствари чиниле без икаквог правног основа, јер је било поделе покретних ствари а да се није претходно вршила процена њихове вредности", рекао је Антић, појашњавајући да сукцесија подразмијева расподјелу вриједности. Он је навео да понекад покретне ствари, као што су умјетничке слике, намјештај из епоха, библиофилски примјерци изузетно вриједних књига, могу бити скупљи од непокретних. "Није вршена процена, што је скандал. Какво је то наслеђивање ако се не зна колика је вредност ствари. Па како ће то да уђе у наследну квоту. У ситуацији када се не врши процена могуће је и вршење кривичних дела", истакао је Антић. Када се говори о дипломатско-конзуларним предстанвиштвима, Србија је добила 39,5 одсто, а БиХ 15 одсто, а када је ријеч о девизно-финансијским средствима, Србија има 38 одсто, а БиХ 15,5 одсто.