Путин и Обама без договора о Сирији

Предсједници Русије и САД, Владимир Путин и Барак Обама имали су одвојен сусрет за вријеме самита Г20, а разговарали су прије свега о Сирији.

Република Српска 07.09.2013 | 08:03 Предсједници Русије и САД, Владимир Путин и Барак Обама имали су одвојен сусрет за вријеме самита Г20, а разговарали су прије свега о Сирији. Информацију о сусрету за Итар-тас је открио Путинов помоћник Јуриј Ушаков. Лидери су се договорили да наставе са контактима на нивоу министарстава спољних послова везано за сиријско питање. Ројтерс јавља да су двојица лидера разговарала 20 минута и да по питању Сирије није дошло до приближавања ставова. Обама је због "случаја Сноуден" отказао раније заказну посјету Москви и билатерални сусрет са Путином. Обје стране су такође више пута тврдиле да неће доћи до њховог сусрета ни на маргинама Г20. Свјетски лидери окупљени на самиту "Групе 20" у Санкт-Петербургу нису успјели да превазиђу оштру подијељеност око америчких планова за војну акцију против сиријског режима, а предсједник САД Барак Обама изгледа је остао изолован, упркос француској подршци за акцију и присуству савезника као што су Турска и Саудијска Арабија, оцјењују данас медији. "Глас Америке" оцјењује да се "прва рунда закулисне борбе завршила у корист (руског предсједника Владимира) Путина". "Кина, ЕУ, земље БРИКС-а (Бразил, Русија, Кина, Јужна Африка), и чак папа Фрањо који је упутио писмо учесницима форума, упозорили су на опасност коју носи војно мијешање у Сирији без одобрења Савјета безбједности УН", наводи руска служба америчког радија. Против војне акције изјаснио се и генерални секретар УН Бан Ки-му, упозоравајући да би то могло да распири секташко насиље у земљи која је већ на удару хуманитарне кризе "без преседана" у новијој историји. Говорећи на састанку посвећеном хуманитарним питањима који је организовала Велика Британија на маргинама самита Г20, Бан је позвао свјетске силе да оставе по страни своја разилажења поводом сукоба у Сирији и да предузму заједничку акцију како би се сиријском становништву пружила пријеко потреба помоћ. Изасланик УН за Сирију Лахдар Брахими рекао је данас у Санкт-Петербургу да ниједна земља нема право да "узме право у своје руке" и предуземе војну акцију против Сирије без одобрења СБ УН. И кинески предсједник Сји Дјинпинг рекао је Обами на маргинама самита да кризу у Сирији треба ријешити политичким путем а не војним нападом. "Политичко рјешење је једини прави излаз за сиријску кризу и војни напад не може да реши проблем из корена. Очекујемо да ће неке земље још једном да размисле прије него што предузму акцију", навео је Сји у изјави кинеској агенцији Синхуа. Ројтерс наводи да су Обама и Путин остали удаљени поводом Сирије након синоћње вечере у дворцу Петерхоф и дискусије о грађанском рату која је трајала до дубоко у ноћ. Истичући да на првобитном дневном реду сиријска криза није била тема, Агенција Франс прес навела је да су лидери расправљали о томе и да није било напретка на вечери на којој је Обама изнио позиције о сиријској кризи. У Г-20 налази се 19 земаља (Аргентина, Аустралија, Бразил, Велика Британија, Њемачка, Индија, Индонезија, Италија, Канада, Кина, Мексико, Турска, Русија, Саудијска Арабија, САД, Француска, Јужна Африка, Република Кореја, Јапан) и Европска унија. "Разлике у мишљењима лидера су се потврдиле током вечере", рекао је Путинов портпарол Дмитриј Песков, додајући да су неке земље браниле став да је потребно предузети брзе мјере не обазирући се на одобрење међународних институција, док су се друге заложиле да се међународно право не девалвира и да се не заборави да само СБ УН има право да одлучује о употреби силе. На Обаму су током самита, како истиче Ројтерс, свјетски лидери развијених земаља и земаља у развоју извршили притисак да одустане од планова за ваздушне нападе на Сирију, а остале су дубоке подјеле која су засениле напоре за оживљавање глобалне економије. Амерички предсједник је рекао лидерима Г-20 да је важно подржати међународне норме против употребе хемијског оружја а да је СБ УН "паралисан", наводи британска новинска агенција, додајући да је обама "изгледао изолован у Санкт-Петербургу, упркос Француској подршци војној акцији и присуству савезника, попут Турске и Саудијске Арабије". "Будући да не може да обезбиједи подршку СБ УН за војну акцију због противљења Русије, Обама тражи подршку ам еричког Конгреса", наводи Ројтерс, оцјењујући да је дебата око Сирије продубила напетости у америчко-руским односима, који су већ оптерећени због питања људских права и давања азила бившем сараднику ЦИА Едварду Сноудену. "Глас Америке" пренио је изјаву њемачке канцеларке Ангеле Меркел, да не види могућност достизања споразума између Путина и Обаме поводом Сирије. "Они константно подржавају (сиријског предсједника Башара) ел-Асада без обзира на чињенице, и без обзира шта режим ради. Да поновим, што се тиче хемијског оружја, не очекујемо руску сарадњу", рекао је замјеник помоћника америчког предсједника за националну безбједност Бен Родс. Русија је, пак, и данас упозорила САД да са листе циљева у случају војног напада на Сирију скину хемијски арсенал те земље, преноси АФП. Са нарочитом забринутошћу гледамо на чињеницу да су војни инфраструктурни објекти који чувају интегритет и безбједност сиријског хемијског арсенала међу могућим циљевима војних удара" стоји у саопштењу руског Министарства иностраних послова. Сиријски парламент апеловао је на амерички конгрес да гласа против војне акције у Сирији, јавила је државна агенција те земље САНА. "Свака војна интервенција била би нелегална зато што је Сирија суверена држава и не представља опасност за САД и што ни за какав напад не би било добијено одобрење Савјета безбједности", стоји у поруци предсједника сиријског парламента Џихада ал-Лахама. "Апелујемо на Вас да не предузимате несмотрене мјере јер имате моћ да скренете САД са пута рата на пут дипломатије", истакао је Лахам, а преноси АФП. АФП истиче да неколико западних земаља дијеле с Путином противљење војној акцији и да је након што је британски парламент гласао против напада, Француска "једина сила која се изјаснила да ће се придружити америчкој интервенцији". У Вашингтону је синоћ представница америчког Стејт департмента Џен Псаки рекла да је већ девет земаља изразило своју подршку резолуцији Бијеле куће којом се одобравају удари на Сирију, пренио је Итар-Тас с. Псакијева је рекла да су у питању Аустралија, Албанија, Данска, Канада, Пољска, Румунија, Турска и Француска, као и Косово, преноси руска агенција. Агенције су пренијеле из Виљнуса да су министри одбране ЕУ данас закључили да бројни докази говоре да је Асадов режим користио хемијско оружје, али да постоје различита мишљења о томе шта треба урадити као одговор на те нападе. "Ипак, нико није рекао да ће осудити војну акцију ако до ње дође", рекао је литвански министар одбране Јуозас Олекас у главном граду Литваније која тренутно предсједава тим 28-очланим блоком. Министри спољних послова ЕУ, такође, треба да разговарају о Сирији на свом данашњем састанку у Вилњусу, а преговорима треба да се у суботу придружи и амерички државни секретар Џон Кери.