Хитно потребне камере које “пецају” возила

Ни у једном граду у Републици Српској, осим у Бањалуци, нема постављених стационарних радара за санкционисање брзе вожње, што стручњаци сматрају поражавајућим са становишта безбједности саобраћаја.

Република Српска 06.09.2013 | 09:20 Ни у једном граду у Републици Српској, осим у Бањалуци, нема постављених стационарних радара за санкционисање брзе вожње, што стручњаци сматрају поражавајућим са становишта безбједности саобраћаја.О значају тих уређаја најбоље говори податак да је неприлагођена брзина узрок готово 70 одсто саобраћајних несрећа у којим је било погинулих лица. Камере које "пецају" возила, осим што пуне републички буџет, дјелују и превентивно, јер возачи на локацијама на којим су постављене "њежније" стискају папучицу гаса. Милија Радовић, директор Агенције за безбједност саобраћаја РС, каже да локалне заједнице, које су надлежне за постављање тих радара, немају средстава, али би се новац и нашао када би дио прихода од казни ишао општинама, што сада није случај, већ та средства иду у републичку касу. "Уколико би се примијенило правило као у Србији, гдје 70 одсто новца од казни иде полицији, а остатак локалним заједницама гдје је саобраћајни прекршај направљен, општине би имале интереса за постављање тих радара, јер би им се инвестиција вратила", истиче Радовић. Миленко Јаћимовић, предсједник Удружења за унапређење безбједности саобраћаја РС, оцјењује да су стационарни радари хитно потребни, јер један тај уређај "замјењује" 212 полицајаца. "У Бањалуци је прошле године на само три микролокације гдје постоје ти радари евидендирано више од 35.000 прекорачења брзине. Казна за тај прекршај износи од 40 марака па на више, што само по себи говори колики је значај, јер би новац од прихода могао бити кориштен за опремање полиције и улагање у нове апарате", наглашава Јаћимовић. На подручју ЦЈБ Требиње, којем поред овог града припадају и Билећа, Гацко, Невесиње, Борковићи и Љубиње, још није постављена ниједна камера за евидентирање прекорачења брзине. "Те камере су пожељне са становишта повећања безбједности саобраћаја", наглашава Рајна Парежанин, портпарол ЦЈБ Требиње. И из ЦЈБ Добој, гдје такође нема ових камера, сматрају да би њихово постављање утицало на већу сигурност на путевима. У бијељинској полицији наводе да је у току израда студије о потребама за тим камерама, али у градској управи нисмо успјели да сазнамо да ли раде на набавци ових уређаја. "У току је израда анализе, којом су обухваћене локације на којим се догоди највише саобраћајних несрећа. Обухваћене су и локације на којим се напише највећи број прекршајних налога којим се санкционише брзина", каже Александра Симојловић, портпарол ЦЈБ Бијељина. Ниједна камера за евидентирање пребрзе вожње још није постављена ни на подручју општине Мркоњић Град, а Чедо Аничић, шеф Одсјека за саобраћај у тој локалној заједници, наводи да су ти уређаји и те како потребни. "Камере би утицале на повећање безбједности у саобраћају. Међутим, вјероватно за ову годину нема планираног новца за ту намјену", каже Аничић. И у Приједору су неопходне камере за евидентирање прекорачења брзине, и то  на четири локације, али у буџету града нема средстава за ту намјену. "Овај систем имао би немјерљиве ефекте по безбједност саобраћаја", казали су у приједорском Одсјеку за саобраћај, у којем су изразили спремност за финансирање успостављања овог система уколико би се дио новца од наплате прекршаја враћао у градску касу.