Млади мијешају ћирилицу и латиницу

Мијешање писама ћирилице и латинице, мноштво нових израза, симбола, знакова и акронима насталих узимањем почетних слова страних ријечи, најчешће из енглеског језика, честа су појава код многих основаца и средњошколаца, па чак и студената.

Република Српска 02.09.2013 | 07:49 Мијешање писама ћирилице и латинице, мноштво нових израза, симбола, знакова и акронима насталих узимањем почетних слова страних ријечи, најчешће из енглеског језика, честа су појава код многих основаца и средњошколаца, па чак и студената.Граматичке грешке "незнам", "увјек", "дијеца", "кои", "бијо" и "хтјео" само су неке од грешака у писању које показује да је стање више него алармантно када је ријеч о писмености младих и познавању правописа. Стручњаци упозоравају да су појаве и употреба нових средстава комуникације, друштвених мрежа и мобилних телефона највећи узроци све веће неписмености међу млађом популацијом, која све више времена проводи користећи их. Бранка Кукић, професор српског језика и књижевности у бањалучкој Гимназији, истиче да постоји велики проблем правилног изражавања у усменој и писаној форми у свим сферама друштва, почевши од медија па до система образовања. "Свакодневно смо свједоци недопустивих грешака у уџбеницима, па и у читанкама за српски језик и књижевност, што већ спада у простор апсурда. Ћирилица полако нестаје и из школа, а језик улице, жаргон, сленг се све чешће толерише и у учионицама", казала је она. Истиче да чак и у Гимназији проналази правописне грешке као што је употреба великог слова, замјена јата, употреба запете и слично. Према њеним ријечима, најозбиљњи проблем је мијешање ћирилице и латинице као и чињеница да 95 одсто ученика никада или врло ријетко користи ћирилицу. Да је комуникација оптерећена туђицама, скраћеницама и правописним грешкама, потврдила нам је проф. др Татјана Дуроњић, професор информациних наука на Факултету политичких наука у Бањалуци. Истиче да млађа популација припада такозваној миленијумској генерацији, која је рођена окружена дигиталним технологијама и медијима те је развила себи разумљиве акрониме. Према њеним ријечима, такве ствари су посебно изражене током чета и на друштвеним мрежама, као што је Фацебоок. "Чињеница је да се комуницира унутар групе која се идентификује као сродна, што утиче на опуштеност у комуникацији, јер знају да им се унутар групе неће замерити грешка у правопису нити ће се то сматрати незнањем. Дешава се и да компјутерска комуникација постане толико честа да комуникатор више не зна да направи разлику", рекла је Дуроњићева. Она додаје да се скраћују и ријечи и изрази из српског језика. Умјесто да напишу "не могу", они ће написати "нмг", уместо ријечи "вечерас" – "вцрс", ријеч "не знам" написаће скраћено као "нзм". Професори наводе да, када говоримо о општем нивоу образовања младих људи и култури читања уопште, ту свакако не можемо да се похвалимо. "Културни манири се често јавно исмевају, а недовољно образовани и људи с мало културе одређују правила. Банализује се комуникациони чин, па се и најозбиљније ситуације и комуникација на "највишем нивоу" импровизују. Ово је време импровизатора који гаје некултуру као облик културе", навела је Дуроњићева. Боривој Обрадововић, потпредсједник Уније студената РС, казао нам је да млади више не пишу писма, која су замијениле СМС поруке, а њих успоравају зарези, наводници и велика слова. "Чини ми се да имамо комплекс ниже вриједности чим тако лако прихватамо туђе. Ако кажеш нпр. казнити, испадаш мање паметан од онога ко употријеби страну ријеч санкционисати", истакао је Обрадовић. Он сматра да би се то промијенило ако бисмо се почели "ругати" онима који из помодарства користе туђе ријечи. То би требало, како је навео, прво да раде личности које су популарне међу младима.