Јубилеј: 50 година од отварања Маракане!

На данашњи дан пре 50 година, 1.

Република Српска 01.09.2013 | 18:55 На данашњи дан пре 50 година, 1. септембра 1963, отворен је наш највећи стадион, популарна Маракана, дом фудбалера Црвене звезде. Прослава ће бити организована са малим закашњењем, пошто због квалификација за СП следи првенствена пауза. Звезда ће велики јубилеј обележити 14. септембра, када дочекује Доњи Срем. Први противник на недовршеном објекту који тада није имао западну трибину била је Ријека у трећем колу тадашње југословенске Прве лиге. Звезда је победила 2:1, а Ријечани иако са играчем мање од 31. минута,  први су дали гол. Стрелац је био Вукоје у 65. минуту, да би у 80. изједначио аутоголом Вранковић, после шута Маравића, а победу Београђанима донео је Прљинчевић у 85. минуту. Утакмица је одиграна пред око 55.000 гледалаца а Звезда је наступула у саставу: Чосич, Милићевић, Чоп, Васовић, Поповић, Мелић, Прљинчевић, Костић, Маравић, Џајић под вођством тренера Мише Павића. - Ту утакмицу против Ријеке ишчекивали смо као нешто посебно, јер тим који истрчи на терен улази у историју, биће записан за сва времена као први који је играо на новим стадиону. Мени је било веома стало да играм. Трему нисам имао – присетио се Драган Џајић у изјави за “Политику” свог првог наступа на новом објекту, у време када је као 17-годишњак почињао каријеру која ће прерасти у легенду. Треба рећи да су истог дана пре утакмице између Звезде и Ријеке утакмицу одиграли пионири црвено-белих против Јединства из Земуна,  а први је затресао мрежу млађани Трифун Михајловић, познат под надимком Трифке, који ће већ наредне године постати првотимац и провести целу деценију на Маракани. Отварање новог стадиона посрећило се Звезди која је у тој сезони стигла то седме титуле, после трогодишње доминације Партизана, а да све буде лепше освојен је и Куп Југославије, победом над загребачким Динамом 3:0, управо на Маракани, па је то била друга дупла круна у трофејној историји црвено-белих. Стадион Црвене звезде, како се званично зове, грађен је од 1959. на месту објекта који је подигнут још 1926. за потребе клуба Југославија, укинутог после Другог светског рата и успостављања новог, комунистичког режима. Водећи људи Звезде временом су све више увиђали како стари стадион не може да одговори потребама клуба, па се кренуло са плановима за изградњу новог. Док се Маракана зидала, Звезда је живела подстанарским животом играјући утакмице на стадиону ЈНА, који је припадао званично војсци, али је био кућа вечитог ривала црвено-белих, Партизана. Од изградње нашег највећег стадиона почело је најуспешније поглавље Црвене звезде која ће поред гомиле домаћих трофеја освојити и Куп шампиона 1991, Интерконтинентални куп исте године, а памти се и финале Купа УЕФА 1979, несрећно изгубљено од Борусије Менхенгладбах. Рекордна посета на Маракани забележена је у полуфиналу Купа победника Купова против Ференцвароша (96.070 продатих улазница) у којем је Звезда елиминисана резултатом 2:2, после пораза 1:2 у Будимпешти. Највише гледалаца на домаћој првенственој утакмици било је у новембру 1976. када су црвено-бели на путу до 12. титуле савладали Партизан 1:0, голом Филиповића пред 90.142 сведока. Наш највећи стадион био је домаћин финала Купа шампиона 1973. у којем је Ајакс савладао Јувентус 1:о и трећи пут заредом постао континентални првак, што је била кулминација ере Јохана Кројфа, а 1976. одиграно је и финале Европског првенства у којем је Чехословачка савладала Западну Немачку. Та утакмица завршена је 2:2, у породужецима није било голова, па је први пут победника великог међународног такмичења одлучивало боље извођење пенала. Чехословачка је славила 5:3, а пенал одлуке, који је извео Пањенка, постао је легендаран.