Jubilej: 50 godina od otvaranja Marakane!

Na današnji dan pre 50 godina, 1.

Republika Srpska 01.09.2013 | 18:55 Na današnji dan pre 50 godina, 1. septembra 1963, otvoren je naš najveći stadion, popularna Marakana, dom fudbalera Crvene zvezde. Proslava će biti organizovana sa malim zakašnjenjem, pošto zbog kvalifikacija za SP sledi prvenstvena pauza. Zvezda će veliki jubilej obeležiti 14. septembra, kada dočekuje Donji Srem. Prvi protivnik na nedovršenom objektu koji tada nije imao zapadnu tribinu bila je Rijeka u trećem kolu tadašnje jugoslovenske Prve lige. Zvezda je pobedila 2:1, a Riječani iako sa igračem manje od 31. minuta,  prvi su dali gol. Strelac je bio Vukoje u 65. minutu, da bi u 80. izjednačio autogolom Vranković, posle šuta Maravića, a pobedu Beograđanima doneo je Prljinčević u 85. minutu. Utakmica je odigrana pred oko 55.000 gledalaca a Zvezda je nastupula u sastavu: Čosič, Milićević, Čop, Vasović, Popović, Melić, Prljinčević, Kostić, Maravić, Džajić pod vođstvom trenera Miše Pavića. - Tu utakmicu protiv Rijeke iščekivali smo kao nešto posebno, jer tim koji istrči na teren ulazi u istoriju, biće zapisan za sva vremena kao prvi koji je igrao na novim stadionu. Meni je bilo veoma stalo da igram. Tremu nisam imao – prisetio se Dragan Džajić u izjavi za “Politiku” svog prvog nastupa na novom objektu, u vreme kada je kao 17-godišnjak počinjao karijeru koja će prerasti u legendu. Treba reći da su istog dana pre utakmice između Zvezde i Rijeke utakmicu odigrali pioniri crveno-belih protiv Jedinstva iz Zemuna,  a prvi je zatresao mrežu mlađani Trifun Mihajlović, poznat pod nadimkom Trifke, koji će već naredne godine postati prvotimac i provesti celu deceniju na Marakani. Otvaranje novog stadiona posrećilo se Zvezdi koja je u toj sezoni stigla to sedme titule, posle trogodišnje dominacije Partizana, a da sve bude lepše osvojen je i Kup Jugoslavije, pobedom nad zagrebačkim Dinamom 3:0, upravo na Marakani, pa je to bila druga dupla kruna u trofejnoj istoriji crveno-belih. Stadion Crvene zvezde, kako se zvanično zove, građen je od 1959. na mestu objekta koji je podignut još 1926. za potrebe kluba Jugoslavija, ukinutog posle Drugog svetskog rata i uspostavljanja novog, komunističkog režima. Vodeći ljudi Zvezde vremenom su sve više uviđali kako stari stadion ne može da odgovori potrebama kluba, pa se krenulo sa planovima za izgradnju novog. Dok se Marakana zidala, Zvezda je živela podstanarskim životom igrajući utakmice na stadionu JNA, koji je pripadao zvanično vojsci, ali je bio kuća večitog rivala crveno-belih, Partizana. Od izgradnje našeg najvećeg stadiona počelo je najuspešnije poglavlje Crvene zvezde koja će pored gomile domaćih trofeja osvojiti i Kup šampiona 1991, Interkontinentalni kup iste godine, a pamti se i finale Kupa UEFA 1979, nesrećno izgubljeno od Borusije Menhengladbah. Rekordna poseta na Marakani zabeležena je u polufinalu Kupa pobednika Kupova protiv Ferencvaroša (96.070 prodatih ulaznica) u kojem je Zvezda eliminisana rezultatom 2:2, posle poraza 1:2 u Budimpešti. Najviše gledalaca na domaćoj prvenstvenoj utakmici bilo je u novembru 1976. kada su crveno-beli na putu do 12. titule savladali Partizan 1:0, golom Filipovića pred 90.142 svedoka. Naš najveći stadion bio je domaćin finala Kupa šampiona 1973. u kojem je Ajaks savladao Juventus 1:o i treći put zaredom postao kontinentalni prvak, što je bila kulminacija ere Johana Krojfa, a 1976. odigrano je i finale Evropskog prvenstva u kojem je Čehoslovačka savladala Zapadnu Nemačku. Ta utakmica završena je 2:2, u porodužecima nije bilo golova, pa je prvi put pobednika velikog međunarodnog takmičenja odlučivalo bolje izvođenje penala. Čehoslovačka je slavila 5:3, a penal odluke, koji je izveo Panjenka, postao je legendaran.