Држава приватницима даје велики новац без контроле!

Извршни директор "Транспаренси Интернешнела БиХ" Срђан Благовчанин упозорио је за "Дневни аваз" да је, упркос доношењу Закона о додјели државне помоћи, који је био обавеза БиХ на европском путу, БиХ је још далеко од ситуације да контролише принцип додјеле средстава из државне касе.

Република Српска 31.08.2013 | 18:53 Извршни директор "Транспаренси Интернешнела БиХ" Срђан Благовчанин упозорио је за "Дневни аваз" да је, упркос доношењу Закона о додјели државне помоћи, који је био обавеза БиХ на европском путу, БиХ је још далеко од ситуације да контролише принцип додјеле средстава из државне касе. Очигледан примјер Благовчанин тврди да у прилог томе иде и посљедњи примјер у којем је Влада ФБиХ приватној фирми у власништву Лијановића „З.Д.И. Продукт" Широки Бријег, одобрила 450.000 КМ грант средстава. - Посљедњи извјештај Вијећа за државну помоћ говори управо о томе да имамо велики износ средстава који се на разним нивоима власти додјељује од државе, али без функционалног система надзора над државном помоћи. Ту имамо ситуацију да се велика средства одлијевају из буџета без адекватне контроле. Мислим да је то велики проблем - тврди Благовчанин. Он каже да се поставља питање када ћемо имати ситуацију да имамо ефективан механизам контроле тих средстава, без обзира на доношење Закона, који још није заживио. - У БиХ је, једноставно, постала пракса да Владе приватним фирмама дају одређена средства, али без икаквог каснијег позивања на утврђивање одговорности. Ријеч је о веома лошој поруци коју шаљу државне структуре. Уосталом, шаље се порука да су неки људи у држави и даље изнад закона те да могу шта хоће - подвукао је Благовчанин. Све иде споро Иначе, Закон о систему државне помоћи у БиХ регулише ниво и начин додјељивања субвенција приватним и јавним субјектима. Овај акт усмјерен је да не нарушава конкуренцију између БиХ и Европске уније те омогућава да субвенције иду у правцу повећања економског развоја, па ће тако и локалне заједнице имати већа права приликом добијања одређене државне помоћи. Након усвајања Закона, а у новембру 2012. године и успоствљања надлежног тијела, систем државне помоћи у БиХ почео је да се постепен развија, али цијели процес надзора иде доста споро, што је утврђено и на недавној конференцији у Сарајеву. Брисел итекако занима како ће Вијеће за државну помоћ функционисати као независно оперативно тијело. Управо ће ово питање бити један од основних захтјева Европске комисије приликом анализе ситуације и израде редовних извјештаја о напретку Босне и Херцеговине према евроинтеграцијама. Ко су чланови Вијећа Савјет министара БиХ именовао је прошле године Самира Сабљицу, Љиљану Миличевић и Милу Гаџић за чланове Вијећа за државну помоћ, чиме је омогућена досљедна примјена Закона. Вијеће је стриктно именовано како би се грантови, субвенције, повољни кредити и остали облици државне помоћи додјељивали на законите начине, а не на темељима дискутабилних и субјективних критеријума за чију се контролу годинама залажу и у Европској комисији у БиХ.