"Отворена питања" производе људи прошлости

Први потпредсједник Владе Србије Александар Вучић оцијенио је данас да су "отворена питања" између Хрватске и Србије заправо проблеми које производе људи прошлости, људи који би да наставе "хладни рат" и зауставе еманципацију хрватског и српског друштва и држава.

Република Српска 31.08.2013 | 14:00 Први потпредсједник Владе Србије Александар Вучић оцијенио је данас да су "отворена питања" између Хрватске и Србије заправо проблеми које производе људи прошлости, људи који би да наставе "хладни рат" и зауставе еманципацију хрватског и српског друштва и држава.Вучић је, у интервјуу "Новом магазину" загребачког "Јутарњег листа" оцијенио да су укупни односи Србије и Хрватске реални, а отворена питања између две државе он види као питања "најбољих облика сарадње" двије земље који ће дати добре резултате. Он је, у том контексту, указао да је, на пример, питање уређења граница између Србије И Хрватске "сложен И тежак" процес, али је, казе, уверен да двије државе компромисом могу доћи до коначног рјешења. Вицепремијер је казао да сва отворена питања можемо рјешавати на најмодерније начине, уважавајући чињеницу да ћемо, како је рекао, сви ускоро живјети у једној, европској заједници са стандардима и принципима које треба уважавати због нас самих. "Отворена питања су како решити проблеме које производе људи који нису из овог времена. Који би радије наставили "хладни рат" или реални рат, који би ратовали без икаквог разлога, тј. са жељом да се спречи еманципација наших друштава и држава", навео је Вучић, који је представљен као, иако формално четврти у српској политичкој хијерархији, зараво најмоћнији човек у Србији са 69 посто подршке грађана. Оцијенивши да су односи две државе реални, он истиче да "смо се трудили да их у попутности рационализујемо, да их учинимо првенствено искреним и да их ослободимо тих атрибута који би можда замагљивали право стање ствари". "Због тога су важни ови редовни сусрети, које, с обје стране, желимо да начинимо искључиво оперативним, сурово прагматичним, како би одмах дали резултате. Кад сам преузео обавезу о испоруци катастарских карата, нисам чекао да прође договорено вријеме, већ сам одмах почео с доставом онога што је било спремно, без обзира на то што је то било доста раније...", навео је вицепремијер. Чему тактизирати тамо где за то нема никаквог разлога, запитао је он и додао да је "врло задовољан што  је то заједничка одлука и јер се обје стране понашају политички најзрелије могуће". На тај начин, сматра, највише радимо за наше државе и грађане. "Отимање око тога чији је Никола Тесла, а запостављање његове баштине, неозбиљно је." "Проблематизовање чињенице да имате 1.244 или 1.246 острва, као провокацију Србије због резолуције Савјета безбиједности УН-а, која носи случајно исти број, само је измишљање разлога за поларизацију по сваку цијену", навео је он. Говорећи о сарадњи са највишим хрватским званичнима, Вучић је рекао да цијени предсједника Иву Јосиповића, премијера Зорана Милановића, министарку Весну Пусић и Невена Мимицу, додавши да "наши односи везани за циљеве које морамо постићи и досадашњи резултати најбоље говоре о томе колико поштујемо једни друге и колико поштујемо договоре". Он је казао и да српски и хрватски званичници немају разлога да се међусобно додворавају како би односе приказали бољима него што они то јесу или како би их, како је рекао, приказали онаквим како то можда неки очекују, да би о нама имали боље мишљење. Прецизирајући отворена питања двеју држава, Вужић је рекао: "Врло је важно да напустимо досадашње стање "хладног мира", да хладних глава кренемо проактивним путем. Да пређемо у активну фазу засновану на рационалним проблемима које треба врло јасно и прецизно решавати. "Хладни мир" је вештачка фраза, која је, до сада, требало да замути реалне проблеме и целу причу преведе у ПР-простор, који нема везе са стварним политичким токовима". Вучић је поновио да су дани када је почињена Олуја "најтежи дани" за Србију. "Сматрамо да је тада почињено највеће етничко чишћење у Европи после Другог светског рата. Више пута сам рекао да се наше оцене, и перцепција одређених догађаја из наше прошлости, не подударају, односно да су често и потпуно супротне. Недавно сам, пак, рекао да смо у Србији презрели злочинце који су у наше име убијали, и да очекујем да то и сви други ураде", рекао је Вучић. Он је, каже, свјестан да то многима изгледа тешко и немогуће. "Оно што ми ипак можемо јесте да учинимо све како би се омогућио повратак што већег броја протераних на њихова имања, да им се врати или компензује имовина и омогући нормалан живот и располагање имовином", навео је вицепремијер. Истакавши да Србија данас има највећи број расељених особа и избјеглица, Вучић је рекао да "ми настојимо да их интегришемо колико можемо, али је то изузетно тешко, између осталог и због тога што постоји стална нада да се могу вратити на своја огњишта". Сматра да би Србија И Хрватска на том плану могле урадити више и то би, каже, био пут за превладавање неких препрека. " Сталне истраге и процесуирања злочина и злочинаца, такође су процес којим се долази до правде која је жртвама, прогнанима, такође изузетно важна", рекао је Вучић који очекује да ће нови амбасадор Хрватске у Београду ,који има изузетно искуство у тој области, бити јако добар саговорник и сарадник на тему успостављања правде. Упитан да ли се слаже да и у новијој хрватској историји има "тужних дана" попут пада Вуковара И Овчаре, Вучић је рекао да изузетно цијени свог саговорника и због тога што је, како је рекао, предводио тим новинара из Хрватске и Србије који је направио изузетан документарни филм "Вуковар, посљедњи рез". "Ако сам добро информисан овај филм је наишао на идентичан пријем на премијерама и у Београду и у Загребу. Овде је емитован много пута на националном каналу Б92, док се у Хрватској то није догодило, што ми је изузетно жао. Такви пројекти који су резултат истраживања професионалаца, са свих страна осветљава један део из "тужних времена"", навео је вицепремијер. Указао је да је, поред тога, српско правосуђе то процесуирало и да је Србија донијела правоснажне пресуде за 15 злочинаца који су осуђени на укупно 207 година затвора, док је једна пресуда на 20 година тренутно пред Апелационим судом. Вучић, наиме, сматра да Србија и Хрватска морају да наставе са утврђивањем чињеница и процесуирањем жлочина "Морамо пописати све жртве, очувати сецање и поштовање према свим жртвама, подвући црту испод свих дешавања, информисати наше грађане о свим тим подацима и едуковати наше садашње и будуће нараштаје тако да се никада више не понове злочини." "Такође, надам се и да ће сви који су одговорни за почињене злочине према Србима одговарати пред лицем правде у Хрватској", казао је он. Што се економских односа двију држава тиче, Вучић је рекао да "једни за друге на економском плану можемо много да урадимо", а као примјер је навео да Србија може Хрватској да успоставији продуктивнији однос с Русијом, а да Хрватска помаже Србији у процесу евроинтеграција. Или, како је рекао, да вам помогнемо око неких пројеката којима бисмо могли заинтересовати Уједињене Арапске Емирате. " Велики инфраструктурни пројекти као што је пруга Загреб - Београд, који не само да нас повезују, већ повезују Западну Еуропу с Турском и Блиским истоком, пловну Саву пуну речног саобраћаја, Дунав као заједнички ресурс који не користимо довољно, а у Европској комисији имамо скоро комесаријат везан за развој регије подунавских земаља који нико од нас не користи на прави начин..", навео је Вучић,вјерујући да је могуће те односе институционализовати кроз међудржавне уговоре, али и кроз заједничке институције. Према његовим ријечима, кључне ријечи за обје државе су: "Морамо изградити праведна друштва, равноправна за све, толерантна и отворена, мултикултурна с ефикасним државним апаратима". Упитан да ли је хрватско чланство у НАТО-у И то што Србија није чланица, прпрека бољим односима, Вучић је рекао да ће неки свакако видјети тешкоће, али да он види шансе прије свега у ефикаснијем коришћену фондова за придруживање уз проучавање, како је рекао, ваших грешака због којих нисте искористили довољно оно што сте могли. " Многи фондови подразумевају партнерства између кандидата и чланица и то је велика шанса за нашу сарадњу. Стварање нових модела сарадње такође може бити само подржано од ЕУ институција и НАТО-а. Ми смо чланови Партнерства за мир и то нам је за сада довољно, али то је такође добра позиција за сарадњу", навео је вицепремијер. Упитан шта мисли о скандинавизацији простора западног Балкана, о чему је говорио премијер Србије Ивица Дачић, Вучић је рекао да скандинавизација може пуно тога да значи. Волео бих да, као у Скандинавији, постигнемо да наше земље имају јаку социјалну осетљивост, мале социјалне разлике, висок степен поштовања људских права и да осигурамо грађанима достојанствен живот. Говорећи о положају српске мањине у Хрватској, вицепремијер је рекао да на том плану "морамо бити сурово искрени, прво према себи самима и запитатити се да ли смо довољно учинили да заштитимо хрватску мањину у Србији, да им дамо сва права која им припадају и по европским, али и по људским стандардима. " Српски народ у Хрватској има врло сложен положај и ми смо спремни помоћи колико год је могуће да се битније поправи ситуација и с могућностима повратка, с имовином, са сигурношћу, индивидуалним правима и слободама", казао је Вучић додавши да је реч о читавој лепези ситуација од врло суровог односа према немоћнима, било да су староседеоци или повратници, до чињенице да се неке ствари ипак поправљају. Евидентно је, сматра да се морају направити велики помаци када је реч о елементарним правима и сигурности, остваривању станарских права и права на пензије. Он је истакао да је сигурност хрватске мањине у Србији на неупоредиво вишем нивоу него Срба у Хрватској. "Овде можемо можда говорити око унапређења неких права, да се оно што је декларативно и законски регулисано и спроведе. Ако постоје појединачни случајеви с имовинским споровима то се мора на најефикаснији начин решавати и ми ћемо сигурно на томе радити. Лично ћу се тиме бавити, буде ли потребно", истакао је Вучић. Он је указао да Србија жели да Војводина заиста буде европски центар мултикултурализма јер је јединствено мјесто у Европи у којем живи више од 26 нација или националних и етничких група (са шест службених језика, пет религија...) и да и Хрвати буду део те јединствене заједнице, да потпуно уживају сва права која им гарантује наш Устав, али и највиши стандарди ЕУ. На тему економске сарадње, Вучић је рекао да указао и да је Србија отворенија за хрватска улагања, него Хрватска за улагања из Србије, те да Србија и Хрватска треба да створе више пројеката сличних "Агрокору" и НИС-у од којих појединци и наше привреде имају директне користи. За ЦЕФТ-а договор је рекао да се показао врло успјешним. "Уласком Хрватске у ЕУ, када је реч о нашим међусобним односима, морамо осмислити неку врсту Цефте Плус, пронаци нове облике сарадње који би уважавали нове позиције и да у договору с Еуропом, али и другим земљама у регији, пронађемо нови облик сарадње чији би циљ био да се најбоље из онога што смо до сада имали настави и унапређује, а да се нове позиције искористе на иновативан начин у корист свих", поручио је Вучић.