Њемачки предсједник на суду због 800 евра

Бивши немачки председник Кристијан Вулф појавиће се 1.

Република Српска 30.08.2013 | 16:17 Бивши немачки председник Кристијан Вулф појавиће се 1. новембра ове године, као први послератни председник те државе, на оптуженичкој клупи једног суда, известили су немачки медији. Пред Земаљским судом Доње Саксоније суочиће се са оптужбама да је злоупотребио своје политичке функције да би, како се у актима наводи, извукао личну корист из интервенција у корист личних пријатеља. Вулф је био десети немачки председник Немачке од краја Другог светског рата. Провео је на челу државе укупно 598 дана, од 30. јуна 2010. до оставке коју је поднео 17. фебруара 2012, када је јавно тужилаштво поднело захтев за укидање његовог имунитета – због сумње да је био умешан у корупцију у најмање десет конкретних случајева. Упркос обимној истрази – четири јавна тужиоца су водила истрагу, саслушано је више од стотину сведока, а истражни акт садржи 20.000 страница – надлежни суд је одлучио да води процес на основу само једне тачке оптужнице. Вулф је оптужен да је за време приватне посете „Октоберфесту” у Минхену, септембра 2008. године, „подмићен” са две вечере у једном луксузном ресторану, да му је стављена на располагање дадиља за његовог малолетног сина и доплаћена разлика између цене двокреветне собе и апартмана у коме је био смештен са супругом и дететом. Вулф је тада био покрајински премијер Доње Саксоније. Заузврат је, према слову оптужнице, требало да лобира у управном одбору „Сименса” како би тај концерн субвенционисао филмски подухват Вулфовог пријатеља и ТВ продуцента Давида Греневолда. С обзиром на то да је вредност наводног мита износила мање од 800 евра, коментатори водећих немачких медија упустили су се у расправе о сврсисходности судског процеса у најављеним размерама. Према планираном току расправа пред Другом казненом комором тог суда, требало би очекивати „маратонско” суђење. Надлежни судија Франк Розенов саопштио је да су за расправе о „предмету Вулф” резервисани понедељак и четвртак сваке недеље до краја 2013. године. Уколико суђење до тада не буде окончано, у план суђења би требало да буде уврштен и трећи дан у недељи. Недељници „Шпигл” и „Цајт” коментаришу да би у дугом судском процесу, отвореном за јавност, требало би да буду изнесене појединости због којих је Вулф позван на одговорност. „Показало се да је Вулф, од доласка на положај премијера Доње Саксоније до оставке на функцију председника државе, користио политичке функције како би уживао у личним повластицама”, тврди „Шпигл”. Све је почело обелодањивањем податка да је финансијски магнат Егон Геркенс дао Вулфу позајмицу од пола милиона евра да би купио приватну вилу. Вулф је најпре демантовао ове наводе, али се по откривању детаљних података присетио да је ипак било тако. Да би отклонио сумње да је овде ипак реч о „поклону”, Вулф је узео кредит и вратио дуг „старом пријатељу”, тако да овај случај неће постати предмет судске расправе. Дело бившег председника, које има већу тежину од стицања личних повластица, такође неће постати предмет судске расправе. Председнику је, по откривању афере, поткрај 2011. године, стављено на терет да је користио службени ауторитет не би ли спречио негативне извештаје медија о његовој грамзивости. Најтиражнији немачки дневник „Билд” доказао је на основу снимљених разговора да је Вулф као председник државе упутио претње главном уреднику Кају Дикману. „Ставићу тачку на вашу новинарску каријеру”, запретио је председник новинару, за случај да не обустави извештавање о њему. Обелодањени су и детаљи недозвољених интервенција од дневника „Велт” до недељника „Шпигл”. У саопштењу издавачког концерна „Шпрингер”, коме ови медији припадају, речено је: „Председник (Вулф) се обратио и председнику нашег управног одбора Матијасу Депфнеру са захтевом за ’сарадњу’... Депфнер је то одбио позивајући се на уставом загарантовану слободу штампе.”