Njemački predsjednik na sudu zbog 800 evra

Bivši nemački predsednik Kristijan Vulf pojaviće se 1.

Republika Srpska 30.08.2013 | 16:17 Bivši nemački predsednik Kristijan Vulf pojaviće se 1. novembra ove godine, kao prvi posleratni predsednik te države, na optuženičkoj klupi jednog suda, izvestili su nemački mediji. Pred Zemaljskim sudom Donje Saksonije suočiće se sa optužbama da je zloupotrebio svoje političke funkcije da bi, kako se u aktima navodi, izvukao ličnu korist iz intervencija u korist ličnih prijatelja. Vulf je bio deseti nemački predsednik Nemačke od kraja Drugog svetskog rata. Proveo je na čelu države ukupno 598 dana, od 30. juna 2010. do ostavke koju je podneo 17. februara 2012, kada je javno tužilaštvo podnelo zahtev za ukidanje njegovog imuniteta – zbog sumnje da je bio umešan u korupciju u najmanje deset konkretnih slučajeva. Uprkos obimnoj istrazi – četiri javna tužioca su vodila istragu, saslušano je više od stotinu svedoka, a istražni akt sadrži 20.000 stranica – nadležni sud je odlučio da vodi proces na osnovu samo jedne tačke optužnice. Vulf je optužen da je za vreme privatne posete „Oktoberfestu” u Minhenu, septembra 2008. godine, „podmićen” sa dve večere u jednom luksuznom restoranu, da mu je stavljena na raspolaganje dadilja za njegovog maloletnog sina i doplaćena razlika između cene dvokrevetne sobe i apartmana u kome je bio smešten sa suprugom i detetom. Vulf je tada bio pokrajinski premijer Donje Saksonije. Zauzvrat je, prema slovu optužnice, trebalo da lobira u upravnom odboru „Simensa” kako bi taj koncern subvencionisao filmski poduhvat Vulfovog prijatelja i TV producenta Davida Grenevolda. S obzirom na to da je vrednost navodnog mita iznosila manje od 800 evra, komentatori vodećih nemačkih medija upustili su se u rasprave o svrsishodnosti sudskog procesa u najavljenim razmerama. Prema planiranom toku rasprava pred Drugom kaznenom komorom tog suda, trebalo bi očekivati „maratonsko” suđenje. Nadležni sudija Frank Rozenov saopštio je da su za rasprave o „predmetu Vulf” rezervisani ponedeljak i četvrtak svake nedelje do kraja 2013. godine. Ukoliko suđenje do tada ne bude okončano, u plan suđenja bi trebalo da bude uvršten i treći dan u nedelji. Nedeljnici „Špigl” i „Cajt” komentarišu da bi u dugom sudskom procesu, otvorenom za javnost, trebalo bi da budu iznesene pojedinosti zbog kojih je Vulf pozvan na odgovornost. „Pokazalo se da je Vulf, od dolaska na položaj premijera Donje Saksonije do ostavke na funkciju predsednika države, koristio političke funkcije kako bi uživao u ličnim povlasticama”, tvrdi „Špigl”. Sve je počelo obelodanjivanjem podatka da je finansijski magnat Egon Gerkens dao Vulfu pozajmicu od pola miliona evra da bi kupio privatnu vilu. Vulf je najpre demantovao ove navode, ali se po otkrivanju detaljnih podataka prisetio da je ipak bilo tako. Da bi otklonio sumnje da je ovde ipak reč o „poklonu”, Vulf je uzeo kredit i vratio dug „starom prijatelju”, tako da ovaj slučaj neće postati predmet sudske rasprave. Delo bivšeg predsednika, koje ima veću težinu od sticanja ličnih povlastica, takođe neće postati predmet sudske rasprave. Predsedniku je, po otkrivanju afere, potkraj 2011. godine, stavljeno na teret da je koristio službeni autoritet ne bi li sprečio negativne izveštaje medija o njegovoj gramzivosti. Najtiražniji nemački dnevnik „Bild” dokazao je na osnovu snimljenih razgovora da je Vulf kao predsednik države uputio pretnje glavnom uredniku Kaju Dikmanu. „Staviću tačku na vašu novinarsku karijeru”, zapretio je predsednik novinaru, za slučaj da ne obustavi izveštavanje o njemu. Obelodanjeni su i detalji nedozvoljenih intervencija od dnevnika „Velt” do nedeljnika „Špigl”. U saopštenju izdavačkog koncerna „Špringer”, kome ovi mediji pripadaju, rečeno je: „Predsednik (Vulf) se obratio i predsedniku našeg upravnog odbora Matijasu Depfneru sa zahtevom za ’saradnju’... Depfner je to odbio pozivajući se na ustavom zagarantovanu slobodu štampe.”