Руски поглед на Србе

Срби су луди за спортом, много пуше, а мало пију, коцкају се и увек нађу времена за одмор, само су неке од 30 најупечатљивијих ствари које је запазио један Рус током боравка у Београду.

Република Српска 23.08.2013 | 10:00
Руски поглед на Србе
Срби су луди за спортом, много пуше, а мало пију, коцкају се и увек нађу времена за одмор, само су неке од 30 најупечатљивијих ствари које је запазио један Рус током боравка у Београду. Да ли сте се некад запитали како на Србију, њене грађане и овдашње обичаје гледају туристи? Уколико желите да сазнате, Телеграф преноси утиске једног од руских посетилаца у Београду који је саставио листу 30 најупечатљивијих ствари и обичаја које је запазио током боравка у нашој земљи. 1. У Србији су сви луди за спортом. Пензионери, студенти, мушкарци, жене, девојке…сви навијају за некога или читају спортске вести. Ако кажем да ме то не занима, саговорници остају збуњени. 2. Оно што је у Русији чај, то је Србима кафа. Кафа се пије свуда: код куће, на послу и у ресторану, уз цигару, ратлук или чашицу вињака. Чај се у Србији доживљава као средство народне медицине и није лако пронаћи чај који ми пијемо. 3. У Србији се МНОГО пуши. Више пута сам видео како човек вади следећу цигару, а још није попушио претходну, и ту другу пали овом првом. 4. А мало се пије. Често се може видети група људи који седе у ресторану и пију кафу са киселом водом или колом. Попију и пиво (од поднева) или ракију (најчешће увече), али обично то раде само “да попију”, а не “да се напију”. То не значи да овде људи не знају шта значи напити се. И то се дешава, али пијани људи се овде понашају “културно”. 5. Коцкање је овде врло популарно. Кладионице на сваком кораку, и можеш се кладити за фудбалски тим (небитно за који: за српски или парагвајски, или за крикет репрезентацију Ускршњих острва), за трку бубашваба, рецимо, у Индонезији, или за проценат гласова са којим ће победити председнички кандидат на следећим изборима. 6. За разлику од Русије, цена исте врсте производа не варира много у зависности од места куповине. 7. У Београду се вода са чесме може пити без икакве бојазни. Чак и у ресторану често уз кафу доносе воду са чесме. Ако зачуђено питате: “Није ово ваљда вода са чесме?”, конобар ће вам исто тако зачуђено одговорити: “Да, а што питате?”. 8. Ако будете хтели да купите коју флашу пива у продавници, очекујте да ће вас питати: “Имате ли амбалажу?”. Рус који први пут чује то питање може пасти у депресију. У појединим продавницама можда нећете ни добити пиво или минералну воду ако немате празну флашу, или ћете морати да платите више него што пише на ценовнику, јер ће вам у цену бити урачуната и празна флаша. 9. Најпопуларнији сајт у Србији је Фејсбук. То нисам закључио само на основу дружења са својим познаницима, него и по рекламама у градском превозу и на телевизији, па и по контактима које у својим подацима наводе чак и неке државне организације. 10. Једна од основних ствари у Србији, да не кажем на целом Балкану, која значајно разликује њих од нас је “мерак”. Ко год да сте, чиме год да се бавите, какви год да су вам животни циљеви, најважније је да увек имате времена за одмор. На то се своди и јутарња кафа, и радно место – на коме обавезно морате имати време за одмор, и сатница, и дневни распоред ваших активности (за оне који то имају). Тиме ја делимично објашњавам обиље ресторана и кафеа у сваком градићу у Србији. Чак и ако је Србин “утањио” и у џепу има само 500 динара, а плата неће скоро, он и тај последњи новац ипак може потрошити на пиво, мезе или тако нешто, или ће частити друштванце пићем, јер циљ живота није да се човек убије од посла, него да ужива. 11. Мени се чини да се управо тим мераком објашњава и прилично либерално радно време у већини државних и приватних фирми, где се ради од 8 до 16 (а уствари најчешће до 15.30, нарочито петком). 12. У Србији је тешко одредити колико ко има година, и то посебно када је реч о женама. Видиш лепу девојку, а не знаш да она има троје деце и да јој најстарије дете има 15 година. Или, опет, не знаш да има 14 година (па се касније испостави да уствари тек за 2 године пуни 14). 13. У Србији су псовке саставни део обичног разговора, и то није преувеличавање. Псују и петогодишња деца, и девојке, и старе фине бакице. Сочне псовке се могу чути и на државној телевизији. Ствар је у томе што псовке нису одвојене од свакодневног језика тако стриктно као код нас. У великој мери је то начин да се говор “украси емоцијама”. Осим тога, српске псовке су далеко бруталније од руских. 14. Један виртуелни пријатељ је приметио да је велики број “ћакнутих” и “чудака” у Србији. Тако и јесте. 15. Уколико на путу видите неког ко је укључио мигавац приликом скретања онда сте сведок ретке појаве. 16. У Србији воле све да пакују у амбалаже. 17. Узгред, када је реч о супермаркетима, на зиду поред улаза налазе се “куке” на које можете окачити своје торбе, то јест оставити сву вашу робу коју сте купили у другим продавницама. За безбедност не морате да бринете, најчешће не краду. 18. Жене поздрављате руковањем. Притом, не заборавите следеће: Прво пружите руку жени приликом поздрављања, а потом мушкарцу. 19. Српски или српско-хрватски, како су га звали до распада Југославије, је језик којим се говори у Србији, Хрватској, Црној Гори и Босни и Херцеговини. Али, постоје мале разлике – акценат, значење појединих речи, а Црногорци су додали два нова слова пре извесног времена. Но, укупна разлика између српског и хрватског језика је мања него, на пример, између руског и белоруског.   20. Још нешто везано за језик: будите пажљиви када говорите руски на јавним местима, јер су готово све псовке идентичне у руском и српском! 21. У Србији се користе два писма. Званично писмо је ћирилица, и сматра се да је “једино исправно” писати ћирилицом. У државним установама је све написано ћирилицом: закони, акти… Али у стварном животу латиница све висе и висе потискује ћирилицу. Већина дневних листова излази на латиници, многе рекламе су на латиници, да и не говоримо о српском сегменту Интернета. Занимљива је појава када неки страсни православни патриота гневно убеђује све око себе да треба писати искључиво ћирилицом, а сам пише енглеском латиницом, и то великим словима. 22. Београд, град са два милиона становника, али још увек нема метро. Али постоје дуге аутобуске линије којима је могуће превести се с краја града до центра. 23. Значајна улагања у земљу чини новац из дијаспоре, односно од српских породица – нечији брат, син или ћерка раде негде у Русији, САД или Европи. Прошле године те инвестиције износиле су више од пет милијарди долара. 24. На ценовницима у продавницама и супермаркетима се често може видети цена у динарима и парама, тј. 56,47, или 88,95, или 243,19. Међутим, може да вам се деси да вам ту ситнину не траже, чак и у великим продавницама. Рецимо, флаша вина кошта 378,77 динара, а ви имате само 372 динара. “Нема везе, дај овамо, донећеш остатак касније. Следећи!” За мене је још увек тајна како се књиговођама поклапају рачуни на крају месеца или квартала. Фото: Марко ТодоровићФото: Марко Тодоровић 25. “Где си?” Тако у српском језику гласи загонетна фраза која служи као поздрав и представља својеврсну норму у комуникацији. То питање не треба схватати буквално, тј. не морате одговорити где сте (били) и куда идете. 26. Срби су конзервативни у погледу хране. Не покушавајте да импресионирате Србина кнедлама, кавијаром или сушеном рибом. 27. У Србији постоји специфичан празник. Зове се слава. То је дан светитеља који се поштује као покровитељ породице. На славу се позивају рођаци, пријатељи и познаници. Печење и вино су обавезан део славске трпезе. Али српско “печење” уопште није исто што и руско “печенье” (кекс). У Србији та реч означава месо прасета, јагњета или (ређе) бика печеног на ражњу. 28. Када неко умре, уобичајено је да се пишу такозване умрлице. Оне се објављују у новинама, у посебним рубрикама, а каче се и на стубове, огласне табле и зидове. Ништа се не бојте, такав је обичај! 29. Србија је културно подељена на два дела – северно од Дунава, који је до краја Првог светског рата био под влашћу Аустроугарске, и јужно од Дунава, који је до средине 19. века био део Отоманског царства. 30. Одлазак у цркву је посебна прича. Овде нећете наићи на одреде бака-стражарки које пазе да у цркву не уђе неки “скривени демон” или “богоодступник”. И припремите се за искушења, нарочито ако сте ушли у цркву у току свадбе. Пратиље невесте и већина других дама неће бити обучене баш по канонима. Уопште нема дугих хаљина! Само мини-сукње и деколтеи. Притом дубина деколтеа и дужина (тј. краткоћа) сукње директно зависи од величине груди и дужине ногу.

Коментари / 0

Оставите коментар