Ruski pogled na Srbe

Srbi su ludi za sportom, mnogo puše, a malo piju, kockaju se i uvek nađu vremena za odmor, samo su neke od 30 najupečatljivijih stvari koje je zapazio jedan Rus tokom boravka u Beogradu.

Republika Srpska 23.08.2013 | 10:00 Srbi su ludi za sportom, mnogo puše, a malo piju, kockaju se i uvek nađu vremena za odmor, samo su neke od 30 najupečatljivijih stvari koje je zapazio jedan Rus tokom boravka u Beogradu. Da li ste se nekad zapitali kako na Srbiju, njene građane i ovdašnje običaje gledaju turisti? Ukoliko želite da saznate, Telegraf prenosi utiske jednog od ruskih posetilaca u Beogradu koji je sastavio listu 30 najupečatljivijih stvari i običaja koje je zapazio tokom boravka u našoj zemlji. 1. U Srbiji su svi ludi za sportom. Penzioneri, studenti, muškarci, žene, devojke…svi navijaju za nekoga ili čitaju sportske vesti. Ako kažem da me to ne zanima, sagovornici ostaju zbunjeni. 2. Ono što je u Rusiji čaj, to je Srbima kafa. Kafa se pije svuda: kod kuće, na poslu i u restoranu, uz cigaru, ratluk ili čašicu vinjaka. Čaj se u Srbiji doživljava kao sredstvo narodne medicine i nije lako pronaći čaj koji mi pijemo. 3. U Srbiji se MNOGO puši. Više puta sam video kako čovek vadi sledeću cigaru, a još nije popušio prethodnu, i tu drugu pali ovom prvom. 4. A malo se pije. Često se može videti grupa ljudi koji sede u restoranu i piju kafu sa kiselom vodom ili kolom. Popiju i pivo (od podneva) ili rakiju (najčešće uveče), ali obično to rade samo “da popiju”, a ne “da se napiju”. To ne znači da ovde ljudi ne znaju šta znači napiti se. I to se dešava, ali pijani ljudi se ovde ponašaju “kulturno”. 5. Kockanje je ovde vrlo popularno. Kladionice na svakom koraku, i možeš se kladiti za fudbalski tim (nebitno za koji: za srpski ili paragvajski, ili za kriket reprezentaciju Uskršnjih ostrva), za trku bubašvaba, recimo, u Indoneziji, ili za procenat glasova sa kojim će pobediti predsednički kandidat na sledećim izborima. 6. Za razliku od Rusije, cena iste vrste proizvoda ne varira mnogo u zavisnosti od mesta kupovine. 7. U Beogradu se voda sa česme može piti bez ikakve bojazni. Čak i u restoranu često uz kafu donose vodu sa česme. Ako začuđeno pitate: “Nije ovo valjda voda sa česme?”, konobar će vam isto tako začuđeno odgovoriti: “Da, a što pitate?”. 8. Ako budete hteli da kupite koju flašu piva u prodavnici, očekujte da će vas pitati: “Imate li ambalažu?”. Rus koji prvi put čuje to pitanje može pasti u depresiju. U pojedinim prodavnicama možda nećete ni dobiti pivo ili mineralnu vodu ako nemate praznu flašu, ili ćete morati da platite više nego što piše na cenovniku, jer će vam u cenu biti uračunata i prazna flaša. 9. Najpopularniji sajt u Srbiji je Fejsbuk. To nisam zaključio samo na osnovu druženja sa svojim poznanicima, nego i po reklamama u gradskom prevozu i na televiziji, pa i po kontaktima koje u svojim podacima navode čak i neke državne organizacije. 10. Jedna od osnovnih stvari u Srbiji, da ne kažem na celom Balkanu, koja značajno razlikuje njih od nas je “merak”. Ko god da ste, čime god da se bavite, kakvi god da su vam životni ciljevi, najvažnije je da uvek imate vremena za odmor. Na to se svodi i jutarnja kafa, i radno mesto – na kome obavezno morate imati vreme za odmor, i satnica, i dnevni raspored vaših aktivnosti (za one koji to imaju). Time ja delimično objašnjavam obilje restorana i kafea u svakom gradiću u Srbiji. Čak i ako je Srbin “utanjio” i u džepu ima samo 500 dinara, a plata neće skoro, on i taj poslednji novac ipak može potrošiti na pivo, meze ili tako nešto, ili će častiti društvance pićem, jer cilj života nije da se čovek ubije od posla, nego da uživa. 11. Meni se čini da se upravo tim merakom objašnjava i prilično liberalno radno vreme u većini državnih i privatnih firmi, gde se radi od 8 do 16 (a ustvari najčešće do 15.30, naročito petkom). 12. U Srbiji je teško odrediti koliko ko ima godina, i to posebno kada je reč o ženama. Vidiš lepu devojku, a ne znaš da ona ima troje dece i da joj najstarije dete ima 15 godina. Ili, opet, ne znaš da ima 14 godina (pa se kasnije ispostavi da ustvari tek za 2 godine puni 14). 13. U Srbiji su psovke sastavni deo običnog razgovora, i to nije preuveličavanje. Psuju i petogodišnja deca, i devojke, i stare fine bakice. Sočne psovke se mogu čuti i na državnoj televiziji. Stvar je u tome što psovke nisu odvojene od svakodnevnog jezika tako striktno kao kod nas. U velikoj meri je to način da se govor “ukrasi emocijama”. Osim toga, srpske psovke su daleko brutalnije od ruskih. 14. Jedan virtuelni prijatelj je primetio da je veliki broj “ćaknutih” i “čudaka” u Srbiji. Tako i jeste. 15. Ukoliko na putu vidite nekog ko je uključio migavac prilikom skretanja onda ste svedok retke pojave. 16. U Srbiji vole sve da pakuju u ambalaže. 17. Uzgred, kada je reč o supermarketima, na zidu pored ulaza nalaze se “kuke” na koje možete okačiti svoje torbe, to jest ostaviti svu vašu robu koju ste kupili u drugim prodavnicama. Za bezbednost ne morate da brinete, najčešće ne kradu. 18. Žene pozdravljate rukovanjem. Pritom, ne zaboravite sledeće: Prvo pružite ruku ženi prilikom pozdravljanja, a potom muškarcu. 19. Srpski ili srpsko-hrvatski, kako su ga zvali do raspada Jugoslavije, je jezik kojim se govori u Srbiji, Hrvatskoj, Crnoj Gori i Bosni i Hercegovini. Ali, postoje male razlike – akcenat, značenje pojedinih reči, a Crnogorci su dodali dva nova slova pre izvesnog vremena. No, ukupna razlika između srpskog i hrvatskog jezika je manja nego, na primer, između ruskog i beloruskog.   20. Još nešto vezano za jezik: budite pažljivi kada govorite ruski na javnim mestima, jer su gotovo sve psovke identične u ruskom i srpskom! 21. U Srbiji se koriste dva pisma. Zvanično pismo je ćirilica, i smatra se da je “jedino ispravno” pisati ćirilicom. U državnim ustanovama je sve napisano ćirilicom: zakoni, akti… Ali u stvarnom životu latinica sve vise i vise potiskuje ćirilicu. Većina dnevnih listova izlazi na latinici, mnoge reklame su na latinici, da i ne govorimo o srpskom segmentu Interneta. Zanimljiva je pojava kada neki strasni pravoslavni patriota gnevno ubeđuje sve oko sebe da treba pisati isključivo ćirilicom, a sam piše engleskom latinicom, i to velikim slovima. 22. Beograd, grad sa dva miliona stanovnika, ali još uvek nema metro. Ali postoje duge autobuske linije kojima je moguće prevesti se s kraja grada do centra. 23. Značajna ulaganja u zemlju čini novac iz dijaspore, odnosno od srpskih porodica – nečiji brat, sin ili ćerka rade negde u Rusiji, SAD ili Evropi. Prošle godine te investicije iznosile su više od pet milijardi dolara. 24. Na cenovnicima u prodavnicama i supermarketima se često može videti cena u dinarima i parama, tj. 56,47, ili 88,95, ili 243,19. Međutim, može da vam se desi da vam tu sitninu ne traže, čak i u velikim prodavnicama. Recimo, flaša vina košta 378,77 dinara, a vi imate samo 372 dinara. “Nema veze, daj ovamo, donećeš ostatak kasnije. Sledeći!” Za mene je još uvek tajna kako se knjigovođama poklapaju računi na kraju meseca ili kvartala. Foto: Marko TodorovićFoto: Marko Todorović 25. “Gde si?” Tako u srpskom jeziku glasi zagonetna fraza koja služi kao pozdrav i predstavlja svojevrsnu normu u komunikaciji. To pitanje ne treba shvatati bukvalno, tj. ne morate odgovoriti gde ste (bili) i kuda idete. 26. Srbi su konzervativni u pogledu hrane. Ne pokušavajte da impresionirate Srbina knedlama, kavijarom ili sušenom ribom. 27. U Srbiji postoji specifičan praznik. Zove se slava. To je dan svetitelja koji se poštuje kao pokrovitelj porodice. Na slavu se pozivaju rođaci, prijatelji i poznanici. Pečenje i vino su obavezan deo slavske trpeze. Ali srpsko “pečenje” uopšte nije isto što i rusko “pečenьe” (keks). U Srbiji ta reč označava meso praseta, jagnjeta ili (ređe) bika pečenog na ražnju. 28. Kada neko umre, uobičajeno je da se pišu takozvane umrlice. One se objavljuju u novinama, u posebnim rubrikama, a kače se i na stubove, oglasne table i zidove. Ništa se ne bojte, takav je običaj! 29. Srbija je kulturno podeljena na dva dela – severno od Dunava, koji je do kraja Prvog svetskog rata bio pod vlašću Austrougarske, i južno od Dunava, koji je do sredine 19. veka bio deo Otomanskog carstva. 30. Odlazak u crkvu je posebna priča. Ovde nećete naići na odrede baka-stražarki koje paze da u crkvu ne uđe neki “skriveni demon” ili “bogoodstupnik”. I pripremite se za iskušenja, naročito ako ste ušli u crkvu u toku svadbe. Pratilje neveste i većina drugih dama neće biti obučene baš po kanonima. Uopšte nema dugih haljina! Samo mini-suknje i dekoltei. Pritom dubina dekoltea i dužina (tj. kratkoća) suknje direktno zavisi od veličine grudi i dužine nogu.