БиХ: Тендером до милионске пљачке (ВИДЕО)

<мета наме="ГЕНЕРАТОР" цонтент="ОпенОффице.

Република Српска 22.08.2013 | 23:03 Невладин сектор, али и кацеларије за ревизију годинама упозоравају да су јавне набавке у БиХ област у којој је степен корупције међу највећим, но нема политичке воље да се ова област доведе у ред и усвоји закон који би спријечио малверзације. Према подацима Удружења грађана Тендер, БиХ због нетранспарентних јавних набавки губи годишње од 350 до 500 милиона еура. "Највећа корупција и највећи проблеми су у великим уговорним органима. То су нпр. Електропривреда, задравство, значи велики клинички центри. Они рукују с огромним средствима. Ми смо у једном клиничком центру нашли да је за годину дана проведено 385 директних споразума. То значи сваки дан је ишао један и више споразум. И ту су цијене биле и до 150 посто веће него цијене те робе на тржишту", каже за Радио Слободна Европа /РСЕ/ Рајко Кецман из овог удружења. Кецман наводи да је највећи проблем нетранспарентност склапања уговора о набавци, што се ради у готово 80 посто случајева: „Ако уговорни орган проведе отворени поступак и поништи га из разлога што не може да обезбиједи три квалитетне понуде, он га тад проводи конкурентским захтјевом без објаве. Кад ми упоредимо цијене које су понуђачи дали у отвореном поступку који је поништен и у новоме, конкурентском који није јавно објављен, ту се цијене дижу кад иду тако на црно и до 60 посто, а негдје чак и до 200 посто. Што ће рећи да од четири милијарде, колико се годишње троши у јавним набавкама БиХ, најмање милијарда завршава у џеповима појединаца из уговорних органа и понуђача који су склони корупцији. Нажалост, закон и другостепени орган дозвољавају и омогућују такав неодговоран однос", напомиње Кецман.   Но, у Агенцији за јавне набавке БиХ, која нагледа примјену Закона о јавним набавкама и предлаже измјене тог закон, кажу да су подаци нетачни. Директор Агенције Ђинита Фочо објашњава за РСЕ да по закону набавка енергената не иде преко тендера: „Ја одговорно тврдим да је тај проценат паушално одређен. Када говоримо о преговарачком поступку без објаве обавјештења, према нашим извјештајима он се креће негдје око 48 посто. Али се заборавља да у тај проценат улази и набавка струје, воде, комуналних услуга, дакле свега онога што представља монопол и што не постоји могућност избора., тако да према процјенама Агенције за јавне набавке, проценат тих преговарачких без објаве обавјештења није већи од 25 посто", каже Фочо.   Фочо објашњава да је принцип рада Агенције да прегледа склопљене уговоре и уколико утврди неправилности, на њих укаже. Но, Агенција има савјетодавну улогу и нема механизме да санкционише оне који се оглуше о савјете. Срђан Благовчанин из Транспаренцy Интернатионала БиХ каже зс РСЕ да би Закон о јавним набавкама свакако требало поправити, но проблем је што се ни садашњи не примјењује до краја: „Када гледамо начине на које се то ради, то је цјепкање уговора на мање износе, прилагођавање за унапријед познатог добављача. То су праксе које се појављују. И фамозно постојање анекса, гдје се накнадним анексом када се одабере добављач измијени потпуно суштина уговора, обично се повећа цијена, обично се пролонгира рок за који уговор треба да се испоштује – и то представља основне начине на које се избјегава примјена Закона о јавним набавкама. ", наводи за РСЕ Благовчанин. Агенција за јавне набавке сачинила је приједлог новог закона о јавним набавкама, али је закочен у парламентарној процедури, те треба проћи одређени период да се закон поново разматра. До тада власт у БиХ има одријешене руке да постојеће рупе у закону злоупотребљава и прибавља материјалну корист од сваког расписаног тендера, без одговорности и страха од санкција. [јwплаyер цонфиг="Оут-оф-тхе-Боx_цопy" медиаид="46021"]