Објављени тајни снимци

Тек објављени тајни снимци откривају да је бивши амерички председник Ричард Никсон уочи историјског самита САД и СССР-а у јуну 1973.

Република Српска 22.08.2013 | 12:14 Тек објављени тајни снимци откривају да је бивши амерички председник Ричард Никсон уочи историјског самита САД и СССР-а у јуну 1973.  имао срдачан разговор са совјетским лидером Леонидом Брежњевим, али и да су му будући председници Америке Роналд Реган и Џорџ Буш старији пружили подршку током афере "Вотергејт" која га је у коначном коштала власти. Америчка Национална архива објавила је у среду последњу серију Никсонових тајних снимака, у трајању од 340 сати, који откривају да су се Никсон и Брежњев састали 18. јуна 1973. у Овалном кабинету Беле куће уочи почетка историјског седмодневног самита две земље. "Нас двојица морамо да признамо да смо на челу две најмоћније нације и да је, и поред разлика које имамо, од суштинске важности да две нације, где је то могуће, раде заједно", рекао је Никсон Брежњеву. "Уколико одлучимо да радимо заједно, моћи ћемо да променимо свет. То је мој став уочи почетка ових разговора", рекао је тадашњи амерички председник везано за самит. Поред озбиљних тема, двојица лидера су, попут старих пријатеља, ћаскали и о својим породицама, деци, а Брежњев је чак споменуо да његовог унука ускоро очекује пријемни испит на факултету. Разговор је трајао један сат и присуствао му је једино преводилац. Никсон је иначе тајно снимио 3.700 сати материјала у периоду од фебруара 1971. до јула 1973. године. Снимци откривају и да су будући председници САД Роналд Реган и Џорџ Буш старији телефонирали Никсону неколико сати после његовог кључног обраћања нацији поводом политичке афере "Вотергејт" како би му пружили личну подршку. Никсонов други мандат окончан је због скандала који је избио 1972. кад су лопови повезани са његовим изборним штабом упали у седиште Демократске партије у Вашингтону како би "ископали прљав веш" о политичким противницима. Суочен са опозивом (импичментом) и могућим кривичним гоњењем због опструкције владине истраге, Никсон је коначно 9. августа 1974. поднео оставку, чиме је постао једини амерички председник који је то учинио. Реган и Буш су у знак подршке касно увече телефонирали Никсону 30. априла 1973. пошто се Никсон обратио нацији. Никсон је током говора бранио интегритет Беле куће, инсистирајући да није био ни на који начин повезан са упадима у просторије Демократске партије. Он је у говору истакао да се залаже да буду кажњени сви они који су били укључени у криминалне активности, наводећи да је крив што је пребацио одговорност за руковођење изборном кампањом на оне који су "донели лоше процене и лоше поступали, мислећи да чине добро". Раније тог дана, тројица високих званичника у републиканској администрацији поднела су оставку због "Вотергејта", укључујући Никсоновог блиског сарадника и и јавног тужиоца, подсећа АП. Реган, који је у то време био гувернер Калифорније, рекао је Никсону да је обраћање нацији било најбоље што је могао да учини. "Можете да рачунате на нас. Ми смо и даље уз Вас, свесни смо кроз шта пролазите и кроз шта ћете пролазити и хоћу да знате да сте у нашим молитвама", рекао је Реган. Исте вечери позвао га је и Буш старији који тек што је био постављен за председника Републиканског националног комитета. Он је Никсону, који је био 37. председник САД, рекао да је са "великим поносом" пратио његов говор. Никсон му се пожалио на коментаре новинара после говора, одбрусивши на свој познат начин - "Народ ме је разумео. Дођавола са новинарима". "Позиви будућих председника Америке су од великог значаја и показују под коликим је притиском Никсон био и колико му је била потребна подршка за кризу у којој се нашао", сматра аналитичар са универзитета Вирџинија Кен Хагис. Хагис, који је проучавао објављене снимке, каже и да је то била једна од најгорих ноћи у Никсоновом животу. Снимци откривају и да је Никсонов секретар за штампу Рон Зиглер извештавао председника о могућим открићима која би у будућности могао да објави новинар "Вашингтон поста" Боб Вудворд, који је писао о "Вотергејту". Упркос скандалу који га је све више притискао, Никсон је остао активан у светској политици, па се на једном од снимака може чути како једном од својих сарадника говори да су Кинези "најспособнији народ на свету". Он је изражавао интерес за што тешњу сарадњу САД са Кином, описујући тај однос од кључног значаја за мир у свету. Осим овог материјала, Архива је објавила и више од 140.000 страница докумената, док на стотине сати снимљеног материјала нису још објављени из приватних, али и разлога националне безбедности. Сви раније објављени снимци показују да је председник Никсон био параноична особа, опседнута породицом Кенеди. Сенатора Теда Кенедија је сматрао политичком претњом због чега је наредио да буде праћен у нади да ће га ухватити у некој афери.