Подвала звана "босански језик"

Шта ће од септембра учити бошњачка деца у Новом Пазару, Тутину, Сјеници и Пријепољу? Српска средњевековна баштина приписана босанској историји.

Република Српска 20.08.2013 | 16:00 Шта ће од септембра учити бошњачка деца у Новом Пазару, Тутину, Сјеници и Пријепољу? Српска средњевековна баштина приписана босанској историји. Повеља Кулина бана је старобосански документ, босанчица засебно писмо, стандардни босански језик има пет дијалеката - ово су само неке од новина, научно неутемељених, које ће од септембра учити бошњачка деца у Новом Пазару, Тутину, Сјеници и Пријепољу. Уџбеници на босанском језику који чекају на одобравање Завода за вредновање квалитета образовања, према тврдњама језичких стручњака, пуни су нетачности и не би смели да се нађу такви у школским клупама. А управо они, ако их одобри Завод, а потом зелено светло да и Национални просветни савет, наћи ће се у учионицама у првом и петом разреду основне школе и првом разреду средње, већ наредне школске године, која почиње за мање од две недеље. Чак и сама ауторка Читанке за наставу на босанском у првом разреду средње школе, Мелиха Реброња, у предговору каже да је свесна да овај уџбеник није довољно добар и какав би сви волели да буде. “Ипак за један добар уџбеник потребно је време од једне до три године и ја се надам да ће нове генерације све ово дорадити, изменити и проширити. Сматрам да ће искуство мојих колега које раде у настави и који ће користити ову читанку у наредном периоду бити и те како значајно. То искуство ће помоћи да нови уџбеник буде знатно бољи и практичнији. Осим што ће учити на другом језику, бошњачка деца учиће и нека сасвим друга књижевна дела у односу на њихове другаре Србе у истом разреду. У Читанци за први разред средње школе неки од аутора су Муса Ћазим Ћатић, Расим Ћелахметовић, Фаиз Софтић, Реџеп Нуровић...” - наводи ауторка. “Реч је више о хрестоматији текстова, него о правом уџбенику, који би требало да има пропратне текстове и да буде прилагођен настави - објашњава за "Новости" др Александар Милановић, са Катедре за српски језик Филолошког факултета Универзитета у Београду. Спорне су многе чињенице, посебно у граматикама. Објашњава се, рецимо, морфологија босанског језика, а научно је доказано да босански језик нема ниједну морфолошку особеност која би га разликовала од српског. Спомиње се пет дијалеката у књижевном језику, што нема никакве везе са чињеницама. Милановић посебно наглашава да је опасно што је српска средњовековна баштина приписана босанској историји. Међу документима који се помињу је и Повеља Кулина бана. Он напомиње и да босанчица није засебно писмо, већ само варијанта српске ћирилице... Постоји много грешака, политичке тенденциозности и дилетантизма. Тако је и Јован Крститељ преведен у Повељи Кулина бана као Иван. Неке ствари су преписиване из туђих уџбеника и то лоше - наводи др Милановић. Ипак, најзначајнија и највећа грешка у свему овоме је што је држава Србија пристала на подвалу која се зове босански језик. Лингвистички, тај језик не постоји, али ако морамо да будемо политички коректни и ако политика побеђује науку, језик би морао да се зове по народу, а не по држави - бошњачки, а не босански. О томе је свој суд дао и Одбор за стандардизацију српског језика, који је најмеродавнији за ова питања. Реч је о идеји да се наметне босански као назив, да би се подразумевало да је то језик Босне и да би њиме требало да говори сва три народа у БиХ, што нема додира са реалношћу - напомиње Милановић. - Јасно је зашто званична Босна форсира такву идеју, али не могу да разумем да је Србија пристала на такву подвалу. Да научно гледано босански језик не постоји слаже се и шеф Катедре за српски језик Филолошког факултета Универзитета у Београду, проф. др Вељко Брборић. Он, међутим, увођење овог језика у просветни систем Србије сматра непотребним и погрешним потезом државних власти. Право је Бошњака у Босни и Херцеговини да свој језик називају бошњачким и то право им нико не оспорава. Ни у БиХ Срби и Хрвати не говоре тим језиком (бошњачким), већ српским односно хрватским језиком - објашњава проф. Брборић. Република Србија је дозволила да Муслимани у Србији свој језик назову босанским и тиме направила озбиљан пропуст. Последице могу бити несагледиве и ово може додатно закомпликовати националну тензију која у Санџаку постоји. Исту тезу о босанском/бошњачком језику заступа и писац Владимир Кецмановић. Он наводи да је држава пре увођења у наставу, одобравања уџбеника и разматрања њиховог садржаја, требало озбиљно да се позабави називом језика. Лингвистички гледано, језик који се говори у Босни је српски, а политички могу да га зову како год хоће. Али ми не треба да бринемо шта ради Босна - сматра Кецмановић. Он је такодје става да "Држава мора да буде доследна - ако га говоре и уче Бошњаци у једном делу наше земље, онда језик мора да се зове бошњачки, јер језици називе добијају по народима." Сви саговорници јединствени су у ставу да овако осетљива питања требало би прво добро промислити и да је држава направила бројне непромишљене кораке у увођењу мањинских права. Неспорно је, кажу, да мањине треба да имају права, али и држава мора да их уводи промишљено. "Не бих желео да будем пророк, али сви језици (територије) преименовани из српског значили су, истина после неколико година, губитак територије. Мислим да је направљен озбиљан образовни, културни и државни пропуст и да ће ово отворити нове проблеме у годинама које су пред нама" - упозорава проф. Брборић, шеф најстарије катедре за српски језик у држави.