Болест прљавих руку напунила амбуланте

БАЊАЛУКА - Посљедњих неколико недјеља службе хитне помоћи широм БиХ крцате су пацијентима које је напао стомачни вирус, за који је карактеристично вишедневно повраћање, дијареја и повишена температура.

Република Српска 15.08.2013 | 08:00 БАЊАЛУКА - Посљедњих неколико недјеља службе хитне помоћи широм БиХ крцате су пацијентима које је напао стомачни вирус, за који је карактеристично вишедневно повраћање, дијареја и повишена температура. У службама хитне помоћи кажу да је број пацијената већи и до 20 одсто у односу на период од прије неколико мјесеци. Косана Станетић, начелник Службе породичне медицине у Дому здравља Бањалука, потврдила је да је повећан број пацијената са стомачним вирусом и да је узрок углавном лоша лична хигијена у љетним мјесецима. "Ради се углавном о цријевним инфекцијама, блажег облика, битно је да немамо тежих случајева као што је салмонела", истакла је Станетићева. Она је појаснила да се ове инфекције најчешће добију због нередовног прања руку и термички необрађене хране. Душан Павловић, начелник Хитне службе у Дому здравља Тузла, казао је да је број пацијената са вирозом стомачног грипа већи између 15 и 20 одсто. "То су инфекције карактеристичне за ово доба године, када су велике врућине и када грађани свакодневно бораве на купалиштима и једу храну коју носе од куће и која читав дан стоји у торби на таквој температури", појаснио је Павловић. Он је навео да се ове вирозе могу пренијети конзумацијом лако кварљивих намирница, као што је сладолед, слабо опрано воће и поврће, повећана конзумација газираних и хладних пића. "Вирус се манифестује углавном дијарејом и повраћањем и понекад и високом температуром, а траје два до три дана", навео је Павловић. Игор Капетанов, начелник Службе хитне помоћи у Дому здравља Фоча, казао је да и у овом подручју има доста пријава пацијената са вирозама, које љекари углавном зову болест "прљавих руку". "Међу најризичнијим намирницама је мљевено месо, на примјер, због чега треба избјегавати хамбургере, пљескавице, ћевапе и сличну брзу храну, јер се након њеног конзумирања најлакше добије овај вирус", истакао је Капетанов. Он је навео да је такође потребно више пажње посветити адекватном чувању хране у фрижидеру као и термичкој обради хране. "Опште позната ствар је да се храна у овим љетним мјесецима лако квари и да се или мора бацити или одмах сачувати у фрижидеру. Поред тога више пажње се мора посветити хигијени, редовно прати руке, топлом водом и сапуном", истакао је Капетанов. Јелена Равлија, главни федерални епидемиолог, упозорила је грађане да је најбоље превентивно дјеловати на спречавању појаве ових болести. "Добра лична хигијена једна је од најважнијих препрека појави заразних, а и других болести међу људима, а насупрот томе, неодржавање личне хигијене може довести до појаве заразних болести као што су обична прехлада, грип, инфективни прољеви, заразна жутица и друге цријевне заразе, као и појаву кожних болести, гљивичних инфекција, свраба, тјелесних наметника, ушију", објашњава Равлија.