Десет година од рафала смрти

У уторак 13.

Република Српска 13.08.2013 | 11:10 У уторак 13. августа се навршава десет година од убиства двоје и рањавања четворо српске деце. Еулекс дигао руке од истраге. Убијени само зато што су Срби и што су остали да живе у свом селу. Рафали, који су тог 13. јула 2003. године, усред дана, испаљени из оближњег жбуња, на педесетак српске деце, која су се купала у реци Бистрици, одјекују и данас - десет година касније, у Гораждевцу, али и много шире. Од тога дана, у том метохијском српском селу, нема више Пантелије Дакића (12) и Ивана Јововића (19). Њих су албански терористи убили на лицу места. Тешко рањени Богдан Букумирић (14), Марко Богичевић (12), Драгана Србљак (13) и Ђође Угреновић (20) никада не могу и неће моћи да забораве тај страшни дан и стравични призор, када су рафали косили њихове другове и њих. И то, само зато што су Срби, само зато што су се купали у својој реци - 500 метара од центра села и, само зато што су са својим родитељима остали на својој земљи и у свом завичају, који одолева свим насртајима албанских терориста. Истина, сада је у Гораждевцу остало свега 750 Срба, што је три пута мање него што их је било 1999. године, али они су спремни на све жртве. И сада, када ће се обележити деценија од тог гнусног недела албанских терориста, међународна заједница која је одговорна за овај злочин, јер се десио под њеном управом, неће имати шта да саопшти. Стара је вест да је Еулекс још 2011. године затворио случај „Гораждевац“, јер је немоћан да реши случај, као што није успео да расветли ниједно од хиљаду убистава Срба на Космету од доласка НАТО трупа у ову срспку порајину. Иако су обећавали „да ће преврнути сваки камен“ и пронаћи убице, иако је Унмик расписао награду од милион долара, иако је наводно саслушано 75 сведока и претресено око 100 кућа, није пронађен ни траг. Није то учињено ни када су родитељи убијене деце истражним органима Унмика и Еулекса рекли имена потенцијалних убица. Једноставно, Еулекс је закључио да је немогуће открити убице. Међу испитаним сведоцима албанске националности владала је завера ћутања. Тако је и данас. Родбина и родитељима убијене деце осећају се одбачено и понижено. - Најтеже што човеку може да се деси јесте да изгуби дете а да нема никог осумњиченог нити осуђеног! Замислите кад човек мора да живи са тим. Осим бола за изгубљеном децом страшан је и осећај што нико није уз нас родитеље - да нам помогне око истраге која је прекинута. Ми смо у немогућој ситуацији и нисмо у стању да је сами водимо - прича за „Новости“ Гордана Дакић (43), мајка покојног Пантелије. - Ми и даље чекамо одговор на питање ко је и зашто убио српске дечаке. Еулекс, који би требао да успостави владавину закона и правде, обуставио је истрагу и тиме још једном убио ове дечаке - огорчен је Милош Димитријевић, један од представника Срба из Гораждевца. И ДАЉЕ ОСЕЋАМ БОЛ БИЛО је јако болно. И даље осећам тај бол. Све ћу памтити док сам жив. А цео случај је затворен, што је непојмљиво. Ипак, надам се да ће истрага опет бити покренута - рекао је прошле године Ђорђе Угреновић, који је у овом нападу тешко повређен. Прошла је, нажалост, још једна година, а међународни истражитељи на Косову нису начинили ниједан нови корак који би водио до убице невине деце.