Deset godina od rafala smrti

U utorak 13.

Republika Srpska 13.08.2013 | 11:10 U utorak 13. avgusta se navršava deset godina od ubistva dvoje i ranjavanja četvoro srpske dece. Euleks digao ruke od istrage. Ubijeni samo zato što su Srbi i što su ostali da žive u svom selu. Rafali, koji su tog 13. jula 2003. godine, usred dana, ispaljeni iz obližnjeg žbunja, na pedesetak srpske dece, koja su se kupala u reci Bistrici, odjekuju i danas - deset godina kasnije, u Goraždevcu, ali i mnogo šire. Od toga dana, u tom metohijskom srpskom selu, nema više Pantelije Dakića (12) i Ivana Jovovića (19). Njih su albanski teroristi ubili na licu mesta. Teško ranjeni Bogdan Bukumirić (14), Marko Bogičević (12), Dragana Srbljak (13) i Đođe Ugrenović (20) nikada ne mogu i neće moći da zaborave taj strašni dan i stravični prizor, kada su rafali kosili njihove drugove i njih. I to, samo zato što su Srbi, samo zato što su se kupali u svojoj reci - 500 metara od centra sela i, samo zato što su sa svojim roditeljima ostali na svojoj zemlji i u svom zavičaju, koji odoleva svim nasrtajima albanskih terorista. Istina, sada je u Goraždevcu ostalo svega 750 Srba, što je tri puta manje nego što ih je bilo 1999. godine, ali oni su spremni na sve žrtve. I sada, kada će se obeležiti decenija od tog gnusnog nedela albanskih terorista, međunarodna zajednica koja je odgovorna za ovaj zločin, jer se desio pod njenom upravom, neće imati šta da saopšti. Stara je vest da je Euleks još 2011. godine zatvorio slučaj „Goraždevac“, jer je nemoćan da reši slučaj, kao što nije uspeo da rasvetli nijedno od hiljadu ubistava Srba na Kosmetu od dolaska NATO trupa u ovu srspku porajinu. Iako su obećavali „da će prevrnuti svaki kamen“ i pronaći ubice, iako je Unmik raspisao nagradu od milion dolara, iako je navodno saslušano 75 svedoka i pretreseno oko 100 kuća, nije pronađen ni trag. Nije to učinjeno ni kada su roditelji ubijene dece istražnim organima Unmika i Euleksa rekli imena potencijalnih ubica. Jednostavno, Euleks je zaključio da je nemoguće otkriti ubice. Među ispitanim svedocima albanske nacionalnosti vladala je zavera ćutanja. Tako je i danas. Rodbina i roditeljima ubijene dece osećaju se odbačeno i poniženo. - Najteže što čoveku može da se desi jeste da izgubi dete a da nema nikog osumnjičenog niti osuđenog! Zamislite kad čovek mora da živi sa tim. Osim bola za izgubljenom decom strašan je i osećaj što niko nije uz nas roditelje - da nam pomogne oko istrage koja je prekinuta. Mi smo u nemogućoj situaciji i nismo u stanju da je sami vodimo - priča za „Novosti“ Gordana Dakić (43), majka pokojnog Pantelije. - Mi i dalje čekamo odgovor na pitanje ko je i zašto ubio srpske dečake. Euleks, koji bi trebao da uspostavi vladavinu zakona i pravde, obustavio je istragu i time još jednom ubio ove dečake - ogorčen je Miloš Dimitrijević, jedan od predstavnika Srba iz Goraždevca. I DALJE OSEĆAM BOL BILO je jako bolno. I dalje osećam taj bol. Sve ću pamtiti dok sam živ. A ceo slučaj je zatvoren, što je nepojmljivo. Ipak, nadam se da će istraga opet biti pokrenuta - rekao je prošle godine Đorđe Ugrenović, koji je u ovom napadu teško povređen. Prošla je, nažalost, još jedna godina, a međunarodni istražitelji na Kosovu nisu načinili nijedan novi korak koji bi vodio do ubice nevine dece.