Америка: Објављивање информација као издаја ?!

Влада Барака Обаме оштро поступа против оних који прослеђују владине информације.

Република Српска 12.08.2013 | 08:45 Влада Барака Обаме оштро поступа против оних који прослеђују владине информације. Чак су и медији и новинари на нишану. И те како је битно доћи до извора новинара, а расправља се и о тужбама против њих. Понекад нека реченица најављује нова времена. Као када је 23. јуна 2013. Дејвид Грегори, водитељ најзначајнијег и најстаријег политичког ток-шоуа у САД, "Меет тхе Пресс", питао новинара Гардијана, који је први објавио Сноуденове податке о америчком програму надзора грађана, Глена Гринволда, зар не би требало да буде оптужен за саучесништво у помагању Сноудену? Питање и Гринволдов одговор проширили су се муњевито Интернетом: "Сматрам да је ипак врло необично, да неко ко сам себе назива новинарем, јавно о томе размишља, да ли би друге новинаре требало оптужити за тешке злочине или не", узвратио је Гринволд. Идеја да је управо он помогао у откривању тајни и издаји државе, потпуно је неодржива, рекао је Гринволд. Нешто пре тога је републикански конгресмен Питер Кинг на питање једне водитељке Фокс њуз, одговорио захтевом за кривично гоњење Гринволда. Новинари и медији који објављују поверљиве информације, одувек су властима били трн у оку. Тако новинари у САД под одређеним условима могу правно да буду принуђени да открију њихове изворе. У једном од најпознатијих случајева, репортерка Њујорк тајмса, Џудит Милер, 2004. била је осуђена на 18 месеци затвора, јер је одбила да ода своје изворе. Провела је 12 седмица у затвору, када ју је њен информант ослободио обавезе да испоштује обећање о поверљивости. Затворске казне за новинаре до сада су ипак изузетак. Ни током објављивања тзв. Докумената из Пентагона о Вијетнамском рату, ни током афере "Вотергејт" која је довела до свргавања Ричарда Никсона, новинари нису били кривично гоњени. Барем у САД, од новинара се већ одавно тражи или захтева да доставе информације које имају о темама важним за безбедност", каже Фредерик Шауер, стручњак за уставно право на Универзитету Вирџинија. "Они то најчешће не чине. Понекад су на то приморани." Ипак током Обамине владе било је двоструко више процеса за шпијунажу него током владе свих његових претходника заједно од усвајања закона за шпијунажу 1917. Најпознатији процес се односи на тајну заплену телефонских података агенције Асошијетед прес (АП). Америчко министарство правде добило је и анализирало информације о телефонским везама са више од 20 прикључака у пет канцеларија агенције, током периода од два месеца. Такође су заплењени и подаци о приватним телефонским позивима и позивима са мобилних телефона више извештача. АП је о акцији шпијунаже сазнао тек у мају 2013, дакле годину дана након њеног окончања. Разлог за надгледање није званично саопштен: АП претпоставља да је разлог шпијунаже био извештај о једном спреченом терористичком нападу. Други случај односи се на новинара Њујорк тајмса и стручњака за тајне службе Џејмса Рајсена. Суд на коме је процес ревидиран крајем јула одлучио је да Рајсен мора дати изјаву у процесу за шпијунажу против бившег радника ЦИА. Државно тужилаштво је сматрало да је сарадник тајне службе крив за прослеђивање поверљивих информација Рајсену, које је користио у књизи о ЦИА, објављеној 2006. Рајсен је нагласио да неће дати изјаву, па чак и ако за то мора у затвор. Трећи и вероватно најважнији случај јесте случај новинара Фокс њуза, Џејмса Розена. Министарство правосуђа није само запленило податке о његовим телефонским везама и електронској пошти, већ је саставила, како је пренео Вашингтон пост, профил о његовом кретању у Вашингтону. Розен је доспео у визир тужилаца током истрага против бившег сарадника министарства Стивена Кима. Ким је оптужен за ширење тајног извештаја о Северној Кореји. Розен је објавио чланак који садржи информације из извештаја. Случај је толико важан јер се сам Розен у налогу за истрагу оптужује за помоћ, па чак и за "издају". То је сасвим нова ситуација - до сада ниједан новинар у САД није оптужен за шпијунажу због објављивања поверљивих информација. "Верујем да је и те како могуће да у не тако далекој будућности, будемо сведоци судских пресуда, где ће сами новинари моћи да буду оптужени за шпијунажу, јер су добијали и даље прослеђивали тајне информације", каже Џејн Киртли, професорка за медијску етику и право на Универзитету Минесота.