Amerika: Objavljivanje informacija kao izdaja ?!

Vlada Baraka Obame oštro postupa protiv onih koji prosleđuju vladine informacije.

Republika Srpska 12.08.2013 | 08:45 Vlada Baraka Obame oštro postupa protiv onih koji prosleđuju vladine informacije. Čak su i mediji i novinari na nišanu. I te kako je bitno doći do izvora novinara, a raspravlja se i o tužbama protiv njih. Ponekad neka rečenica najavljuje nova vremena. Kao kada je 23. juna 2013. Dejvid Gregori, voditelj najznačajnijeg i najstarijeg političkog tok-šoua u SAD, "Meet the Press", pitao novinara Gardijana, koji je prvi objavio Snoudenove podatke o američkom programu nadzora građana, Glena Grinvolda, zar ne bi trebalo da bude optužen za saučesništvo u pomaganju Snoudenu? Pitanje i Grinvoldov odgovor proširili su se munjevito Internetom: "Smatram da je ipak vrlo neobično, da neko ko sam sebe naziva novinarem, javno o tome razmišlja, da li bi druge novinare trebalo optužiti za teške zločine ili ne", uzvratio je Grinvold. Ideja da je upravo on pomogao u otkrivanju tajni i izdaji države, potpuno je neodrživa, rekao je Grinvold. Nešto pre toga je republikanski kongresmen Piter King na pitanje jedne voditeljke Foks njuz, odgovorio zahtevom za krivično gonjenje Grinvolda. Novinari i mediji koji objavljuju poverljive informacije, oduvek su vlastima bili trn u oku. Tako novinari u SAD pod određenim uslovima mogu pravno da budu prinuđeni da otkriju njihove izvore. U jednom od najpoznatijih slučajeva, reporterka Njujork tajmsa, Džudit Miler, 2004. bila je osuđena na 18 meseci zatvora, jer je odbila da oda svoje izvore. Provela je 12 sedmica u zatvoru, kada ju je njen informant oslobodio obaveze da ispoštuje obećanje o poverljivosti. Zatvorske kazne za novinare do sada su ipak izuzetak. Ni tokom objavljivanja tzv. Dokumenata iz Pentagona o Vijetnamskom ratu, ni tokom afere "Votergejt" koja je dovela do svrgavanja Ričarda Niksona, novinari nisu bili krivično gonjeni. Barem u SAD, od novinara se već odavno traži ili zahteva da dostave informacije koje imaju o temama važnim za bezbednost", kaže Frederik Šauer, stručnjak za ustavno pravo na Univerzitetu Virdžinija. "Oni to najčešće ne čine. Ponekad su na to primorani." Ipak tokom Obamine vlade bilo je dvostruko više procesa za špijunažu nego tokom vlade svih njegovih prethodnika zajedno od usvajanja zakona za špijunažu 1917. Najpoznatiji proces se odnosi na tajnu zaplenu telefonskih podataka agencije Asošijeted pres (AP). Američko ministarstvo pravde dobilo je i analiziralo informacije o telefonskim vezama sa više od 20 priključaka u pet kancelarija agencije, tokom perioda od dva meseca. Takođe su zaplenjeni i podaci o privatnim telefonskim pozivima i pozivima sa mobilnih telefona više izveštača. AP je o akciji špijunaže saznao tek u maju 2013, dakle godinu dana nakon njenog okončanja. Razlog za nadgledanje nije zvanično saopšten: AP pretpostavlja da je razlog špijunaže bio izveštaj o jednom sprečenom terorističkom napadu. Drugi slučaj odnosi se na novinara Njujork tajmsa i stručnjaka za tajne službe Džejmsa Rajsena. Sud na kome je proces revidiran krajem jula odlučio je da Rajsen mora dati izjavu u procesu za špijunažu protiv bivšeg radnika CIA. Državno tužilaštvo je smatralo da je saradnik tajne službe kriv za prosleđivanje poverljivih informacija Rajsenu, koje je koristio u knjizi o CIA, objavljenoj 2006. Rajsen je naglasio da neće dati izjavu, pa čak i ako za to mora u zatvor. Treći i verovatno najvažniji slučaj jeste slučaj novinara Foks njuza, Džejmsa Rozena. Ministarstvo pravosuđa nije samo zaplenilo podatke o njegovim telefonskim vezama i elektronskoj pošti, već je sastavila, kako je preneo Vašington post, profil o njegovom kretanju u Vašingtonu. Rozen je dospeo u vizir tužilaca tokom istraga protiv bivšeg saradnika ministarstva Stivena Kima. Kim je optužen za širenje tajnog izveštaja o Severnoj Koreji. Rozen je objavio članak koji sadrži informacije iz izveštaja. Slučaj je toliko važan jer se sam Rozen u nalogu za istragu optužuje za pomoć, pa čak i za "izdaju". To je sasvim nova situacija - do sada nijedan novinar u SAD nije optužen za špijunažu zbog objavljivanja poverljivih informacija. "Verujem da je i te kako moguće da u ne tako dalekoj budućnosti, budemo svedoci sudskih presuda, gde će sami novinari moći da budu optuženi za špijunažu, jer su dobijali i dalje prosleđivali tajne informacije", kaže Džejn Kirtli, profesorka za medijsku etiku i pravo na Univerzitetu Minesota.