Државне комисије непресушно врело

Износи које стотине чланова државних комисија у Босни и Херцеговини зараде на уштрб буџета мјере се у милионима марака.

Република Српска 10.08.2013 | 09:16 Износи које стотине чланова државних комисија у Босни и Херцеговини зараде на уштрб буџета мјере се у милионима марака. Тај закључај произилази из прошломјесечног извјештаја ревизије учинка о раду комисија институција Босне и Херцеговине. Посебно боду очи накнаде за чланство у ад хок комисијама државним парламентарцима чија су редовна примања свакако међу највећим у региону. Из невладиног сектора упозоравају већ годинама да се с том праксом мора престати. Државни рекордери у накнадама за чланство у комисијама, одборима или радним тијелима су чланови Управног одбора Управе за индиректно опорезивање Босне и Херцеговине. Њихова мјесечна примања по том основу крећу се од 2.000 до 3.200 конвертибилних марака. Тако, уз више него астрономске плате које примају државни министар финансија Никола Шпирић или његов колега из РС Зоран Тегелтија, може се тек наслутити колико функционерски џепови набубре када се у њих положи и накнада од чланства у управном одбору. И примања у комисијама Парламента Босне и Херцеговине за просјечног грађанина, који једва саставља крај с крајем, су недостижна. Она се крећу од 475 до 1.600 КМ мјесечно – а све то уз редовну и велику плату. Пројект менаџер у Центрима цивилних иницијатива Ивица Чавар подсјећа да, иако су накнаде у редовним комисијама раније укинуте, државни парламентарци наплаћују свој рад у ад хоц комисијама: „Гдје мјесечно, примјера ради, уколико су чланови два или више повјеренстава, могу остварити додатна примања у износима од 1.000 и више марака. Оно што је битно, овај посао се одвија углавном у радно вријеме, саставни је дио посла парламентараца у оба дома Парламента БиХ, и стога нема никаквог разлога да се посебно наплаћује такав рад", каже Чавар. До сличних закључака дошла је Канцеларија за ревизију институција БиХ прошлог мјесеца сачињавајући извјештај ревизије учинка о раду државних комисија. „Влада једна стихијност, нема планираних показатеља на основу којих се мјере резултати рада и заправо се унапријед одређују висине накнаде у тим комисијама неовисно од тога какви ће се резултати постићи. Ми смо се увјерили у тој ревизији да нема мјерљивих, нема планираних ефеката, нити се можемо увјерити који су ефекти рада тих комисија", каже генерални ревизор Миленко Шего. У Извјештају о раду државних комисија ревизори су такође навели да такве праксе указују на нетранспарентност и остављају простор за растрошност и неекономично кориштење јавних средстава. Дошли су и до податка да се исплаћена нето накнада по одржаној сједници комисије креће од 1.000 до 10.000 марака. Иако на ограниченом узорку, ревизорска анализа је показала да сат активног времена проведеног у комисији државу кошта између 1.000 и 4.000 марака нето. Шеф Клуба посланика СНСД-а у Представничком дому Парламентарне скупштине БиХ Драго Калабић сматра да треба подржати сваки вид штедње на нивоу државних институција, али уз услов принципијелности: „А онда имате проблем свих оних који се сад залажу за ову ствар о којој причамо и која неспорно треба да добије подршку да ћуте када кажемо да поједине институције нису функционалне, агенције, комисије и остало, и онда долазимо до парцијалних ставова. Ми смо у комисији договорили да ћемо одмах послије паузе анализирати неке ствари и дали смо на тој комисији инцијативу да се са неким стварима мора прекинути", каже Калабић. У Народној скупштини РС пракса плаћања дневница за долазак на сједнице одбора укинута је прије три године - каже посланик СНСД-а у ентитетском парламенту Срђан Мазалица, појашњавајући да су такве мјере штедње уведене због економске кризе. Накнаде које се сада дају знатно су мање - каже Мазалица: „Мислим да предсједници одбора имају око 10 посто на плату, и предсједници и замјеници шефова клубова посланика имају исто неко повећање на плату, али у смислу тих накнада то не постоји", наводи Мазалица. Иако о платама посланика НСРС грађани тек могу маштати, очи боду парламентарци на државном нивоу који редовно зараде и до 7.000 марака. Због тога се у Центрима цивилних иницијатива надају да ће Парламент БиХ донијети одлуку о укидању накнада за чланства у комисијама. Подсјећају да су њихова редовна примања међу највећима у региону, а њихов лош учинак као и лоша економска ситуација у држави обавезују надлежне да што прије предузму тај корак.