Провести стратегију за процесуирање ратних злочина

Рјешење проблема у процесуирању ратних злочина пред Судом БиХ јесте у потпуном провођењу Државне стратегије, којом је предвиђено уступање предмета правосудним органима ентитета, чиме би се предмети брже и квалитетније рјешавали, сматра замјеник министра правде БиХ Срђан Радуљ.

Република Српска 29.05.2012 | 12:01 Рјешење проблема у процесуирању ратних злочина пред Судом БиХ јесте у потпуном провођењу Државне стратегије, којом је предвиђено уступање предмета правосудним органима ентитета, чиме би се предмети брже и квалитетније рјешавали, сматра замјеник министра правде БиХ Срђан Радуљ."Евидентно је да у раду Суда и Тужилаштва БиХ постоје многи проблеми. Постоји велики број неријешених предмета ратних злочина те неуједначеност судске праксе" - упозорава Радуљ у интервјуу СРНИ. Неуједначеност се огледа у парцијалној ретроактивној примјени Кривичног закона о чему ће коначну ријеч дати Европски суд за људска права у Стразбуру у предмету "Мектауф" против БиХ, као и непроцесуирању осјетљивих предмета на које се указује дуги низ година и за које постоје очигледни докази о кривичном дјелу. Радуљ најављује да ће рад Суда и Тужилаштва БиХ бити тема Трећег састанка Стуктуираног дијалога између БиХ и Европске уније о реформи правосуђа који ће бити одржан 5. и 6. јула у Мостару. "Једно од питања о којем ће се разговарати јесте и непостојање критеријума по којима Суд БиХ и Тужилаштво БиХ изузимају предмете од ентитетских и кантоналних судова и тужилаштава, што води произвољности у раду и правној несигурности. Такође, спорно је и питање ретроактивне примјене кривичног закона у процесуирању ратних злочина пред Судом БиХ", навео је Радуљ. На састанку у Мостару биће ријечи и о успостављању функционалног правног лијека на пресуде Суда БиХ. "Тренутно законско рјешење не осигурава право на дјелотворан правни лијек у смислу одредби Европске конвенције о основним правима и људским слободама. У Мостару ће бити ријечи и о споразумима о изручењу сопствених држављана за поједине групе кривичних дјела, заштити свједока у кривичном поступку, протоколу о размјени информација и доказа између тужилаштава региона", најавио је он. Посљедњих неколико мјесеци актуелна је прича око непотписивања протокола између Тужилаштва БиХ и Специјалног тужилаштва за ратне злочине Србије о сарадњи у предметима ратних злочина, што, према Радуљевој оцјени, само додатно усложњава политичку ситуацију у БиХ и односе БиХ са Србијом. Замјеник министра правде БиХ сматра да би Протокол требао што прије да буде потписан, јер то представља и обавезу БиХ из препорука Европске комисије. Министарство правде БиХ је учинило све што је у његовој надлежности да Протокол буде потписан, потсјећа Радуљ, међутим , члан Предсједништва Жељко Комшић стопирао је потписивање сматрајући да је у питању међудржавни уговор за који је надлежно Предсједиштво БиХ. Радуљ наводи да је потписивање Протокола у искључивој надлежности Тужилаштва БиХ и Тужилаштва за ратне злочине Србије, што произилази из одредби Европске конвенције о узајамној помоћи у кривичним стварима и билатералног Уговора о правној помоћи у грађанским и кривичним стварима.