Годишњица прогона Срба у "Олуји"

Навршава се 18 година од почетка хрватске војне акције "Олуја" која је довела до егзодуса више од 200.

Република Српска 05.08.2013 | 08:05 Навршава се 18 година од почетка хрватске војне акције "Олуја" која је довела до егзодуса више од 200.000 Срба из Хрватске. Парастос српским жртвама одржава се у Цркви светог Марка у Београду. Парастос служи хвостански владика Атанасије Ракита са свештенством а присуствују му први потпредседник Владе Србије Александар Вучић, председник Скупштине Србије Небојша Стефановић, начелник генералштаба ВС Љубиша Диковић, председник Коалиције удружења избеглица и народни посланик Миодраг Линта, чланови породица убијених и несталих, избеглице и бројни грађани. У организацији Одбора Владе Републике Српске за неговање традиције ослободилачких ратова и у РС се обележава 18 година од војно-полицијске акције "Олуја". Директор Документационо-информационог центра "Веритас" Саво Штрбац изјавио је испред Храма Христа Спаситеља у Бањалуци да је агресија према Србима у западној Крајини извршена упркос чињеници да су политички представници Срба само дан раније потписали споразум о мирном решавању сукоба. У војној операцији "Олуја" која је почела на данашњи дан пре 18 година, на подручју Републике Српске Крајине у Хрватској, убијено је и нестало око 2.000 Срба, а протерано око 220.000. Дан касније, 5. августа, хрватска војска ушла је у готово потпуно напуштен и претходно жестоко гранатиран Книн, у којем је пре "Олује" живело више од 90 одсто Срба. За само неколико дана, сломљен је отпор Српске војске Крајине, која је на подручју Книнске крајине бројала око 30.000 војника. Са територије Републике Српске Крајине, кренуле су избегличке колоне у којима је било више од 200.000 људи. На путу ка Србији и Републици Српској избегличке колоне су стално нападали хрватска артиљерије и војно ваздухопловство. Остали су само цивили, углавном старији и немоћне особе, и они су били изложени терору и после формалног завршетка операције "Олуја" 7. августа. Тадашњи командант цивилне полиције мировних снага УН за подручје Книна, генерал Алан Горан, на крају своје мисије написао је у извештају да је полиција УН на том подручју, након доласка хрватских снага, пронашла 128 убијених српских цивила и 73 одсто уништених кућа. У наставку акције у БиХ, операцијом "Маестрал", хрватске и муслиманске снаге убиле су још 655 и прогнале око 125.000 српских становника из Босне и Херцеговине. Према подацима Документационо-информативног центра "Веритас", у акцији хрватске војске је убијено или нестало 1.960 Срба, од чега 1.205 цивила, а међу њима 522 жене и 12 деце. Хрватски хелсиншки одбор саопштио да је у току операције "Олуја" убијено 677 цивила. За време Туђмановог режима хрватске власти су негирале оптужбе о етничком чишћењу и одбијале сарадњу с Међународним судом за ратне злочине у Хагу, тврдећи да је реч о легитимној војној операцији против побуњеника. Званични став Хрватске био је да није било разлога да Срби који нису били умешани у ратна дејства напусте то подручје. Такозвани "брионски транскрипти" са састанка хрватског председника Туђмана са војним и државним руководством, уочи "Олује", откривају детаље плана оружаног напада на подручје Крајине. Остала је упечатљива Туђманова реченица "да Србе треба ударити тако снажно да нестану". Концепт решења такозваног "српског питања" у Хрватској, Фрањо Туђман давно је описао у својој књизи Беспућа повијесне збиљности, у којој објашњава да "насилне, па и геноцидне промене, доводе до етничке хомогенизације појединих народа, до већег склада националног састава пучанства и државних граница појединих земаља, па то може имати позитивне учинке на кретања у будућности, у смислу смањивања разлога за нова насиља и повод за нове сукобе и међународне потресе". Туђман је прогон Срба након "Олује" којим је, према његовом мишљењу, завршено етничко чишћење простора бивше Републике Српске Крајине, описао у говору на отварању Ратне школе "Бан Јосип Јелачић" у Загребу 14. децембра 1998. године: "Српско смо питање, дакле решили, неће више бити 12 посто Срба или 9 посто Југославена, као што их је било. А хоће ли их бити три или пет посто, то не значи угрожавање хрватске државе", рекао је тада Туђман. Хрватске власти су доцније прихватиле сарадњу и Хашком суду су доставиле на десетине обрађених случајева најтежих злочина почињених током и након војно-полицијских акција "Бљесак" и "Олуја". Хашки Трибунал је јула 2001. отпечатио оптужницу против пензионисаног хрватског генерала Анте Готовине који је био командант те операције. Готовина је од тада био у бекству све до хапшења у Шпанији 7. децембра 2005, када је изручен Трибуналу. Годину дана раније том суду су се предала друга двојица генерала, Иван Чермак и Младен Макрач, који су оптужени за прогон, депортације и присилно премештање, пљачку, безобзирно разарање насеља, убиства, нехумана дела и окрутан третман током и након операције "Олуја". Оптужница против Готовине је одлуком Претресног већа Трибунала спојена са оптужницом против друге двојице генерала. Априла 2011. Готовина је осуђен на 24, а Младен Маркач на 18 година затвора, док је генерал Иван Чермак ослобођен кривице. У пресуди Анти Готовини хашки Трибунал утврдио је да је операција "Олуја" у лето 1995. била удружени злочиначки подухват на челу с председником Фрањом Туђманом, смишљен да протера српско становништво из Книнске крајине, што је био навод оптужнице. У новембру 2012. Апелационо веће Хашког трибунала ослободило је хрватске генерале Анте Готовину и Младена Маркача кривице за прогон српског становништва из Книнске крајине 1995. поништивши првостепену пресуду, након чега су они пуштени из притвора. Према коначној пресуди операција "Олуја" није била удружени злочиначки подухват у циљу протеривања Срба из Книнске крајине. Ослобађањућа пресуда изазвала је еуфорију у Хрватској, а хрватски градови су се утркивали у додељивању титуле почасног грађанина Анти Готовини. У Србији је та пресуда изазвала шок и разочарање. Олобађајућом пресудом је разочаран и главни тужилац хашког Трибунала Серж Брамерц, а бивша главна тужитељка тог суда Карла Дел Понте је изјавила да је "шокирана ослобађајућом пресудом Готовини и Маркачу и истакла да осећа пуну солидарност са српским жртвама над којима је почињен злочин".