И Русија у рецесији

Током јула у Русији је, први пут за четири протекле године, забиљежен пад производње и земаља се суочила са рецесијом из које се, према оцијени аналитичара, тешко може извући до краја ове године.

Република Српска 03.08.2013 | 17:38 Током јула у Русији је, први пут за четири протекле године, забиљежен пад производње и земаља се суочила са рецесијом из које се, према оцијени аналитичара, тешко може извући до краја ове године. Прошломјесечни подаци о кретању индекса набавки за потребе производње, који је направљен на основу редовне мјесечне анкете са менаџерима великих индустријских компанија, показују да је овај важан индикатор пао испод критичне границе од 50 поена. Смањење индекса ПМИ испод границе од 50 поена значи, како објашњавају економости, да је привредни раст сасвим престао и ушао "у минус фазу", преноси агенција РИА Новости. Индекс ПМИ за прерађивачку индустрију пао је у јулу, напримјер, на 49,2 поена, са јунских 51,7 поена, док је индикатор остварене производње опао са 52,4 поена у јуну на 48,7 поена у минулом мјесецу. Кључни доказ општег погоршања ситуације у руској привреди током прошлог мјесеца је одсуство раста нових наруџбини на домаћем тржишту, иако је истовремено забиљежен скок експортних поруџбина и то по највишој стопи од маја 2012. Као одоговор на слабљење тржишне коњунктуре, руски произвођачи су у јулу смањили своје набавке, први пут од јануара прошле године, а темпо тог смањења је био највећи за протеклих више од 40 мјесеци. Залихе сировина и репороматеријала у индустрији су и у јулу опале, док резерве готових производа и даље, усљед слабијег пласмана на домаћем тржишту, настављају да расту. Истовремено, руске компаније су у јулу отпустиле највише запослених у периоду од минулих седам мјесеци. Лоша ситуација на тржишту радне снаге забиљежена је, иначе, у мјесецу када је темпо раста цијена електричне енергије и неких других важних производних инпута био највећи од почетка 2013. Главни економиста ХСБЦ банке у Русији Александар Морозов каже да у садашњој ситуацији разлог за уздржан оптимизам око даљег развоја ситуације у руској привреди може бити податак о јулском скоку експортних поруџбина у индустрији до највишег нивоа у протеклих 14 мјесеци. Морозов тврди да је спољна тражња добра основа за нову фазу раста руске привреде и да се по томе текућа ситуација битно разликује од кризе која је захватила економију најпространије земље свијета у 2008. и 2009. години. Тада је БДП Русије опао по највећој стопи у групи осам индустријски најразвијенијих држава. На питање има ли основна за оптимизам око изгледа да ће се ослабљена унутрашња тражња повећати у наредним мјесецима, Морозов одговара да би промјена пословне климе на боље могла да услиједи уколико дође до раста набавки репрорматријала, али и веће пословне активности у прехрамбеној индустрији, послије најављене богате жетве житарица. Према мишљењу Морозова, даље слабљење инфлације, која ове године не би требало да буде вијећа од шест одсто, могло би да утиче на стабилизацију прихода грађана и раст приватне потрошње. Највећи дио руске индустрије је, међутим, у кризи, а трајност јаче извозне тражње није загарантована, прије свега због даљег успоравање кинеске економије која битно утиче на стање здравља не само руске већ и цијеле глобалне привреде, тврди Морозов. Руска влада је, иначе, у првој пројекцији за ову годину предвидјела привредни раст од 3,5 до четири одсто, али је у мају та процјена ревидирана наниже, а са таквим виђењем су сагласни и експерти Међународног монетарног фонда и Свјетске банке. Један од главних економских савјетника предсједника Русије Сергеј Глазјев предложио је крајем прошле године Владимиру Путину потпуно нов привредни концепт који би, како је тврдио, гарантовао врло брзо годишњи привредни раст у распону од осам до десет одсто. Влада руског премијера Дмитрија Медведева тај план Глазјева није усвојила јер је, како је пренијела московска штампа, оцијењен као "врло радикалан и у садашњим приликама у домаћој и свјетској привреди неприменљив". План Глазјева предвиђа, између осталог, убрзану деполаризацију Русије, претварање рубље у валуту од регионалног заначаја, велике подстицаје за раст производње, а такође и огромне инвестиције у инфраструктуру и привредне објекте од стратешке важности. Глазјев се није либио да изјави, представљајући свој програм, како је Русија због погрешне економске политике у протеклих десетак година постала "само сировински додатак Запада". Економски саветаник Путина такође вјерује да ће руска привреда доживјети у будућности потпуни колапс ако се влада не одрекне садашњег либерално-монетаристичког курса.