Правосуђе БиХ штити бошњачки интерес

Суд и Тужилаштво БиХ дефинитивно се позиционирају као политичке институције које штите само бошњачки политички и национални интерес и на тај начин штите једну слику рата - ону из угла муслимана, рекао је Срни члан Експертског тима за борбу против тероризма и организованог криминала југоисточне Европе Џевад Галијашевић.

Република Српска 25.07.2013 | 09:15 Суд и Тужилаштво БиХ дефинитивно се позиционирају као политичке институције које штите само бошњачки политички и национални интерес и на тај начин штите једну слику рата - ону из угла муслимана, рекао је Срни члан Експертског тима за борбу против тероризма и организованог криминала југоисточне Европе Џевад Галијашевић."Дакле, према тој слици протеклог рата, која се ствара у Тужилаштву и Суду БиХ, жртве морају бити једино муслимани. У тој слици нема злочина према српском и хрватском народу. Међутим, сада када извучете на површину злочине које су у БиХ починили исламски терористи из Алжира, Јемена, Туниса, који су дошли овдје да убијају, и када покажете слике одсјечених српских глава онда то потпуно мијења слику рата у БиХ", истакао је Галијашевић. Говорећи о чињеници да је Сипа доставила Тужилаштву БиХ више од 100 страница доказног материјала против потпредсједника СДА Шемсудина Мехмедовића, осумњиченог за ратни зочин, а да га је и поред тога поступајући тужилац пустио на слободу, Галијашевић каже да то јасно говори да Тужилаштво и на овај начин покушава да прикрије његове злочине. "Ако у овој земљи постоји неко ко је због ратних злочина требао да буде ухапшен још 1996. године, онда је то Шемсудин Мехмедовић. Мехмедовић је никлованим пиштољем наградио познатог исламског терористу Ебу Заида за одсјечене српске главе које му је донио у канцеларију", нагласио је Галијашевић. Он је додао да је Мехмедовић у протеклом рату угостио готово цијелу Алжирску групу муџахедина који су у БиХ чинили монструозне злочине, поготово на подручју под његовом контролом. Подсјетивши да су слике муџахедина са одсјеченим српским главама обишле цијели свијет, Галијашевић је рекао да се особа која се појављује на фотографијама са одсјеченим српским главама у рукама зове Кристоф Казе Ебу Худејта и да је он са цијелом Рубеском групом вршио и терористичке нападе у мјестима гдје су се одржавали самити групе Г-8. Галијашевић каже да је Мехмедовић тих година на подручју Тешња и данашње Федерације БиХ вјенчао више од половине тих муџахедина и обезбиједио им држављанства БиХ. "Шемсудин Мехмедовић је обезбиједио и долазак првог Абу Хамзе у БиХ, извјесног Лионела Думанта који је наводно био шеф Рубеске групе. Тај окорјели исламски терориста ухапшен је послије рата у БиХ и једно вријеме је био у затвору у Зеници одакле је пребачен у Централни затвор у Сарајеву. Одатле је под сумњивим околностима побјегао 2001. године да не би био испоручен Француској која га је тражила од БиХ. Недавно је ухапшен у Њемачкој гдје је и осуђен", нагласио је Галијашевић. Он истиче да је Мехмедовић одговоран не само за одсјецање српских глава и прогон Срба са подручја Тешња, већ и за формирање логора и затвора за Србе на стадиону и у подруму полицијске станице у Тешњу. Према његовим ријечима, Мехмедовић је одговоран и за премлаћивање и силовање на националној основи, као и за довођења муџахедина који ће "трајно обиљежити овај простор и безбједносно га угрозити". "Ти муџахедини, које је доводио Мехмедовић, а који су остали на овом подручју, данас су основ Ел Каиде и других терористичких организација и покрета не само у БиХ него и у цијелом свијету. Муџахедини су полагали рачуне Шемсудину Мехмедовићу. Они су били његова јединица за специјална дејства", наводи Галијашевић. Он наглашава да је, послије рата, Мехмедовић подијелио огроман контингент наоружања и војне опреме муслиманима, због чега је вођен и судски поступак у Зеници. "Међутим, тај предмет је на крају дошао на Врховни суд Федерације који га је ослободио одговорности. Очигледно је да је Мехмедовић тада и сада био заштићен политичким кишобраном СДА. Они су га и сада извукли из затвора и опет су направили политичку причу од тога", истакао је Галијашевић. То оружје, каже он, којим је "до зуба" наоружао цијелу једну бригаду са више од 600 људи, Мехмедовић је послије вратио у складишта МУП-а Федерације БиХ. "У овом случају, његово објашњење на суду било је да је то урадио зато што не вјерује у Дејтонски мировни споразум. Не вјерује он, чини се, ни данас у мир на овим просторима", оцијенио је Галијашевић. Он је рекао и да је велико подземно складиште наоружања и војне опреме које су припадници Сипе нашли у рејону села Калошевићи само једно у низу подземних складишта које су Бошњаци направили послије рата.