Шта више хоће ти пољопривредници?

Млинари могу да купе јефтинију пшеницу из Србије и Мађарске, него што је код нас, и ту по законима тржишта ништа није спорно.

Република Српска 24.07.2013 | 18:50 Млинари могу да купе јефтинију пшеницу из Србије и Мађарске, него што је код нас, и ту по законима тржишта ништа није спорно. Спорно је САМО што слободно тржиште у овом случају не постоји. Ратари у окружењу нижу цијену постижу на основу већих подстицаја својих држава и нижег ПДВ. Чак и Свјетска трговинска организација, највећи борац против царина, тражи једнаке услове у погледу државних дотација, да би постојала права конкурентност. У сличним случајевима, Македонија забрани увоз након жетве, док се не распрода домаће жито, и откупљивачи немају избора. У БиХ се произведе толико пшенице којом се задовољи 25-30 одсто домаћих потреба. Парадоксално, држава помаже пољопривреднике, кроз вјештачко ђубриво, гориво, на крају и подстицаје, а њима се и даље не исплати . Логично би било да држава своја давања заштити тако што ће у одређеном периоду забранити увоз, интервенисати кроз откуп путем робних резерви, или пошто ни то не чини, да престане да помаже, чиме би пољопривредницима било јасно стављено до знања да пређу на неку уноснију пољопривредну културу. Житарице на мало, као код нас, нису исплативе. Али то се не дешава. Пољопривредници су сада између увозничког лобија са једне, а са друге оних који им возе ђубриво, које је регресирано (25 одсто цијене финансирало министарство пољопривреде) било скупље него у слободној продаји у Србији, из које је увезено. Уколико сами покушају упити ђубриво у Србији, на граници им је дозвољено да пренесу само једну врећу. Толико о слободном тржишту. Како изгледа нека оквирна калкулација око пшенице, када су млинари у питању? 100 килограма пшенице желе купити за 28 марака. Од те количине се добије 75 кг брашна, од чега се произведе минимум 125 векни хљеба (600 грама), које се продају за марку или 1,2, дакле минимум 125 марака. Оних 25 килограма разлике није отпад, већ мекиње, које се продају по 50 марака за 100 килограма, па у збиру, од 28 марака пшенице млинари праве 137,5 марака. А све то, кажу пољопривредници, неки чине парама из ИРБ кредита, купујући увозну пшеницу. Дакле, очигледно је да проблем није у откупној цијени, и да је потпуно беспредметно расправљати да ли она треба бити оволика или онолика, уколико једна страна може да бира. Сва "политика" је у томе да се не жели заштитити домаћу производњу, тј. да нико не ограничава увоз. За ову годину је очигледно касно, али ако мисле озбиљно, пољопривредници би се требали потрудити да следеће буде боље. У петак су протести. Извор:  ФРОНТАЛ.СРБ