Бунтовник у мантији

Бунтовног свештеника Војћеха Леманског његова паства воли, али надбискуп га не подноси и хоће да га смени, док га медији називају “црквеним непријатељем број један”.

Република Српска 21.07.2013 | 18:50
Бунтовник у мантији
Бунтовног свештеника Војћеха Леманског његова паства воли, али надбискуп га не подноси и хоће да га смени, док га медији називају “црквеним непријатељем број један”. Његов случај, који ових дана привлачи велику пажњу јавности, указује на све дубљи јаз између црквених властии верника у традиционално католичкој Пољској. Лемански је заређен 1987. и никад није био миран свештеник. Своју предикаоницу и свој блог често је користио за критику цркве, којој замера да се недовољно супроставља антисемитским тенденцијама међу пољским католицима и да је сувише попустљива према свештеницима оптуженим за сексуалне злоупотребе, док се са друге стране непоколебљиво противи контрацепцији и вештачком оплођењу. У среду ујутро Лемански је одржао можда последњу проповед у градићу Јасјеница у близини Варшаве, јер га је надбискуп Варшавско-прашки Хенрик Хосер у међувремену рашчинио. Лемански му је послао писмо у коме му поручује да неће прихватити одлуку, и да себе, по католичком праву, и даље сматра пастиром свога стада. Међутим, у недељу су се у његовој цркви појавила тројица Хосерових изасланика. Одмах су их окружили гневни верници, вичући “ово је наша парохија”, и принудили су их да побегну у своја кола, које је окупљено мноштво одмах погурало у правцу Варшаве. Лемански је након тога ипак одлучио да се повуче и да сачека одлуку Ватикана, пред који је изнео свој спор са црквеном хијерархијом. Данас сте погурали аутомобил, али сутра бисте могли и да га преврнете, или чак да неког повредите - опоменуо је на растанку парохијане који су га подржали, а свом наследнику је пожелео све најбоље. Током нацистичке окупације и под комунизмом, црква је важила за истинску заштитницу пољског идентитета, али данас, 24 године од пада Гвоздене завесе и 9 година од приступања ЕУ, ситуација се мења, а став који јавност има према свештенству је претежно негативан. Већина народа бискупе и свештенике доживљава као преокупиране сопственим интригама и незаинтересоване за свакодневне проблеме верника. Пољска је, рецимо, једина земља ЕУ која је током светске финансијске кризе 2007-08. забележила привредни раст, а статистике показују да Пољаци спадају у европске народе који најнапорније раде. Запослени парови под свакодневним стресом немају много разумевања за црквено противљење вештачком оплођењу, а и све мање жена је спремно да се одрекен каријере да би рађале бројно потомство, што би цркви било најдраже. По Павелу Вронском, стручњаку за црквена питања угледног листа “Газета Виборшча”, спор око Леманског је фундаменталне природе и указује на “велики сукоб око тога како црква треба да изгледа. Да ли треба да постане отворенија и више ангажована међу верницима и атеистима - или да буде затворена институција високог свештенства?

Коментари / 0

Оставите коментар