Херцеговац који живи у минском пољу

Чедо Ђордан (67), пољопривредник и сточар из љубињског села Мишљен, већ више од 20 година живи усред минских поља, заосталих из протеклог рата, и до сада је сам деактивирао чак 500 мина.

Република Српска 18.07.2013 | 07:01 Чедо Ђордан (67), пољопривредник и сточар из љубињског села Мишљен, већ више од 20 година живи усред минских поља, заосталих из протеклог рата, и до сада је сам деактивирао чак 500 мина.Чедо Ђордан (67), пољопривредник и сточар из љубињског села Мишљен, већ више од 20 година живи усред минских поља, заосталих из протеклог рата, и до сада је сам деактивирао чак 500 мина. Некада је Чедо био водич страним деминерима и то је једини период његовог деминирања који му је био плаћен. "Ни данас ми није ишчезао страх од мина, али сам, увидевши одмах након рата да ми је кућа удаљена од минских поља свега 500 метара, и да су ми овце почеле да улазе у минска поља и да страдају, одлучио сам да покушам да их деактивирам. И ево ме до данас живог и здравог", прича Ђордан. Од мина му је страдало тридесетак оваца, али му је најстрашнији био губитак комшије Миливоја Самопјана пре осам година, који је чувајући овце и сам изгубио живот. Иначе, у овом селу данас живи само њих четворо. Осим Миливоја, страдала су овде и двојица војника, још двојица даљих комшија, али све то није обесхрабрило Чеду да настави свој посао, јер, како додаје, од нечег мора да се живи. Каже да је, служећи војни рок, био у инжињерији, али је и касније као радник љубињског "Грађевинара" научио понешто о експлозивима, па је све то знање, повезујући га логички, применио у својим деминерским активностима. "Страдавали су овуда, неком сељаку коњ, неком крава, неком овца, тако да младима који су се одавде раселили није ни падало на памет да се врате у село", каже супруга Мара. Не зна, каже, колико је на овај начин њен супруг спасио живота, и људи и стоке, али је свесна да ради опасан посао. "Овдје сам се сретао са бројним убојитим минама, различитих врста, које ми називамо кукурузаче, клацкалице, паштете, али је најопаснији такозвани пром 1, који је и нагазна и потезна мина, па се тешко спаси ко се нађе у пољу ових убојитих направа, чије је дејство, кажу, и преко 50 година", објашњава Чедо. Занимљиво је да је, и у време док деминери нису обележили минска поља, овај Херцеговац знао где су мине постављане, равнајући се углавном према заосталим бункерима, којих и данас има у овој некадашњој зони разграничења борбених дејстава.