Цијене хране у БиХ превисоке

Несхватљиво је како је храна код нас толико скупа имајући у виду стандард и мјесечна примања радника.

Република Српска 17.07.2013 | 10:45 Несхватљиво је како је храна код нас толико скупа имајући у виду стандард и мјесечна примања радника. Просјечна бх породица послије сваког одласка у седмичну набавку хране остане у шоку. Несхватљиво је како је храна код нас толико скупа имајући у виду стандард и мјесечна примања радника. Према истраживањима БиХ је најсиромашнија земља у Европи, број незапослених се приближава броју запослених, пензионери и многи радници преживљавају на минималцу, али без обзира на то грађани за храну и безалкохолна пића издвајају више него у многи земљама које су чланице Европске Уније. Према посљедњим статистичким подацима укупан број незапослених у БиХ је износио 547.300 особа, што је за два процента више него у истом раздобљу прошле године, а стопа незапослености у БиХ износи 44,5 одсто, што је далеко највише у Европи. Само за годину дана 10.946 грађана је остало без посла и извора егзистенције, а највише се смањио број запослених у приватном сектору. Највећи број отпуштених радника је у грађевинарству, рударству и прерађивачкој индустрији. У ситуацији када је број запослених и незапослених скоро изједначен цијене хране у БиХ износе 76 одсто просјека у Европској унији, а да се оне све више приближавају европским показује и податак да је храна код нас чак и скупља него у појединим чланицама ЕУ. Према подацима Европског статистичког завода Еуростата, грађани БиХ за храну и безалкохолна пића прошле године требали су издвојити 76 одсто просјека ЕУ, исто као и грађани Црне Горе, а више него становници Србије и Македоније. Колико је живот у БиХ скуп најбоље показује податак да су цијене хране и безалкохолног пића више него у Пољској, Румунији и Бугарској које су чланице ЕУ. Гледано појединачно, цијене хљеба и житарица у БиХ износе 73 одсто просјека ЕУ, меса 69 одсто, док цијене млијека, сира и јаја износе 78 одсто просјека ЕУ. Килограм мркве у нашим продавницама двоструко је скупљи него у Бриселу, а цијена јаја (10 комада) за 40 фенинга је виша него у Риму. Подсјетимо да је синдикална мајска потрошачка корпа износила 1.809 КМ, а просјечна мајска нето плата од 796 КМ покривала ју је са свега 44 одсто, саопштено је недавно из Савеза синдиката Републике Српске. Породице у Српској у мају су морале за куповину прехрамбених производа да издвоје 705 КМ, за становање и комуналне услуге 510 КМ, за превоз 195 КМ, одијевање 138 КМ, текуће одржавање домаћинства 104 КМ, образовање 80 КМ, те хигијену и здравстену његу 56 КМ. БИХ НАЈСИРОМАШНИЈА ЗЕМЉА У ЕВРОПИ Поред свега споменутог, напоменимо да је БиХ, према истраживању Еуростата, и најсиромашнија земља у Европи. Истраживање се односило на висину Бруто домаћег производа (БДП) по становнику и укључивало је стандард куповне моћи становништва једне земље. Од земаља региона, послије БиХ најнижи БДП по становнику, према стандарду куповне моћи, има Албанија чији БДП је 30 посто од европског просјека или 70 посто испод европског просјека. Послије Албаније слиједе Србија и Македонија чији БДП износи 35 посто европског просјека. Владимир Усорац, предсједник Удружења пољопривредника и мљекара РС рекао је да је код нас храна изузетно скупа, а кад бисмо погледали квалитет те хране дошли бисмо до спознаје да је храна коју ми купујемо далеко скупља у односу на читаву Европу. „Сви увозници настоје да угасе и униште домаћу производњу, а онда неконтролисано дижу цијене увозне хране, јер немају домаћу као конкурентну. У свим сегментима, изузев мљекарства, то долази до изражаја. Домаћи купци су незаинтересовани за куповину домаћих производа. Узмите на примјер Турску - грађани Турске који живе у Њемачкој набавку обављају у турским продавницима гдје купују турске производе. А код нас долази до изражаја малограђанштина и став да је све што је из увоза боље од домаћих производа. Неки грађани желе да покажу ниво свог живљења купујући увозну храну јер је она као боља од наше хране иако је та, увозна храна, углавном смеће у Европи“, рекао је за БУКУ Усорац. Раде Ракуљ, предсједник Удружења пензионера РС рекао је да се роба у продавницама наплаћује са великом маржом, док је сама маржа и њена висина неконтролисана. „Маржа на основним артиклима прописана је на 8 или 10 одсто од цијене артикла, а на неким мјестима она се обрачунава са 20 или чак 30 одсто. У овој области нема контроле и они који би требали контролишу то не раде. Контроле роба која се налази на тржницама или продавницама уопште се не чини, па смо у ситуацији да један производ плаћамо много више од његове реалне цијене. Основни разлог зашто су нам цијене овако високе јесте тај што РС и њене институције раде све лошије“, рекао је Ракуљ за БУКУ. Истакао је да пензионер из РС са минималном пензијом за један дан може да купи један крух и један литар млијека, јер више нема. „Пензионер који има мало већу пензијицу може још да плати неку комуналну обавезу и само 30 одсто наших корисника може да каже да живи од своје пензије, и то скромно да живи, јер ни они са својим мјесечним примањима немају простора за културне потребе, за штампу, одмор или рекреацију. И та трећина пензионера има само за подмиривање билошких потреба“, казао је Ракуљ и додао да се у БиХ више троши на непрофитне службе државе и ентитета него игдје у Европи. Ракуљ каже да због превисоких издвајања за јавне службе код нас нема довољно средстава за раднике реалног сектора, пензионере или социјалне слојеве друштва. ПЕНЗИОНЕРИ И РАДНИЦИ „ПРАВИ ЕКОНОМИСТИ“ Обрад Белензада, предсједник Конфедерације синдиката РС рекао је да се код нас прате европски трендови када су у питању цијене хране, али кад су у питању примања радника тај тренд се заборавља. “То наравно није добро и требало би се водити рачуна о стандарду свих грађана. Држава би у оваквој ситуацији морала интервенисати, бар када су у питању животне намирнице. У нашим условима радници и пензионери су бољи економисти од оних који предају по факултетима. Они економишу са мизерним и малим примањима, али ипак преживљавају. А како преживљавају то једино знају ти људи који једва спајају крај са крајем”, рекао је Белензада за БУКУ. Напоменуо је да држава и република у овој ситуацији морају интервенисати и регулисати тај дио око цијена намирница, јер, према Белензадиним ријечима, прихватили смо по теорији тржишну привреду, а привреде која је заступљена код нас је таква да је нема нигдје у свијету. Бањалучанка која нас је замолила да буде анонимна рекла је да она са породицом једва преживљава из мјесеца у мјесец. „Наиме, наша мјсечна примања су 700 КМ, а за четверочнау породицу је то премало. Храна је заиста скупа за новац који ми имамо, а сваки одлазак у набавку кошта најмање 100 КМ. Ми купујемо само најосновније намирнице, а о неким мало скупљим производима можемо само маштати. Надам се да ће ситуација једног дана бити боља, јер сад смо испод сваке границе нормалности, док нас сваки одлазак у продавницу тјера на очај“, рекла је за БУКУ наша саговорница. У амбијенту превисоких цијена хране грађани једва преживљавају, док владајуће институције не раде ништа да се ситуација доведе у неку нормално стање. Стандард грађана је испод сваког нивоа, а превисоке цијене хране за већину грађанства опомињу да живимо у земљи која не води рачуна о својим становницима.