Одлучније у обрачун са онима који троше јавни новац

Главни ревизор БиХ Миленко Шего истакао је да се из ревизорских извјештаја институција БиХ за 2012.

Република Српска 15.07.2013 | 12:00 Главни ревизор БиХ Миленко Шего истакао је да се из ревизорских извјештаја институција БиХ за 2012. годину може уочити благи тренд побољшања финансијске дисциплине у односу на раније године, али да то и даље није на оном нивоу како то очекују јавност, ревизори или порески обвезници.Шего је у интервјуу Срни истакао да су институције БиХ још троме, да се одлуке ревизора доста лоше проводе, а институције система још имају много да раде. "Дали смо укупно око 500 препорука за 2012. годину. Имплементација наших препорука износи око 55 одсто и не можемо бити задовољни тим процентом, мада је то, ако се посматра у континуитету, од оснивања ревизије, значајан помак. Ријеч је о огромном броју препорука и институције би морале, предвођене Парламентарном скупштином БиХ, да засучу рукаве и почну озбиљно да раде", истиче Шего и додаје да у свијету проценат провођења ревизорских препорука износи око 90 одсто, па чак и више од тога. Он је навео да је од 73 институције, у којима је проведена ревизија за прошлу годину, 10 добило доста лошу оцјену ревизора - мишљење са квалификацијом или мишљење са резервом - гдје су дате озбиљне примједбе на рад и пословање тих институција. "Тих 10 институција заузимају више од 55 одсто Буџета БиХ", нагласио је Шего. Он појашњава да за више од половине средстава у Буџету БиХ постоје озбиљне примједбе које се односе на систем јавних набавки, одређене уговоре о дјелу, уговоре о привременим и повременим пословима, на појаву нетранспарентне репрезентације, употребу аутомобила у службене сврхе, чак употребу приватних аутомобила у службене сврхе... "Основни проблем је да Савјет министара БиХ није, у складу са Законом о платама и накнадама у институцијама БиХ, усвојио одређени сет прописа и подзаконских аката тако да је у институцијама присутно шаренило кад је ријеч о трошењу за репрезентацију и мобилне телефоне. Једноставно се не зна колика су ограничења. Не постоје стандарди потрошње. Овдје је на потезу Савјет министара БиХ", наглашава Шего. Када је ријеч о јавним набавкама, главни ревизор БиХ је подсјетио да је седам институција добило мишљење са резервом, јер није постојао план јавних набавки или је то планирање било лоше, непрецизно је састављена тендерска документација, неефикасан је био процес јавних набавки, нису поштовани услови дефинисани тендерском документацијом, није провођена процедура јавних набавки, па се могло десити да буде извршена набавка од добављача који не плаћају порезе. Шего истиче да значајну ставку у трошковима представљају уговори о дјелу и привременим и повременим пословима. "Постоје систематизована радна мјеста, а годинама се ангажују људи на рад по уговору о дјелу, и то је нетранспарентно. Потрошња сваке марке мора да буде транспарентна", наглашава Шего. Он истиче да јавна потрошња мора да буде регулисана законима, а не правилницима, одлукама..., јер сваки закон прође јавну расправу и буде усвојен у Парламентарној скупштини БиХ и у њему се не може лако наћи нешто што није добро, док је то код правилника и одлука могуће. "Управо су Парламентарна скупштина и Савјет министара БиХ ти који требају да иницирају доношење тих закона и они су и због тога добили мишљење са резервом", рекао је Шего. Према његовим ријечима, новина у овогодишњим ревизорским извјештајима је што су ревизори посебну пажњу обратили сегменту о којем се у БиХ веома много говори, а врло мало или готово ништа не ради - питању превара и корупције. "Та пошаст је до сада третирана само кроз округле столове, трибине, предавања и ту се трошило доста енергије, али се у пракси ништа није дешавало зато што већина институција, њих више од 80 одсто, нема властити план и програм за борбу против превара и корупције, а то је обавеза, јер је БиХ усвојила Стратегију за борбу против корупције", истакао је Шего. Према његовом мишљењу, сви који газдују јавним средствима, не само институције БиХ, а иста је или слична ситуација од мјесне заједнице до Предсједништва БиХ, морају да имају властити план и програм за борбу против корупције. Шего као новину у овогодишњим ревизорским извјештајима наводи да су ревизори констатовали и дали препоруку у том смислу да институције немају стратешки план развоја, стратешко планирање ни визију развоја, него се стихијски планира. "Када питамо руководство неке институције гдје ту институцију виде у наредне три године они се снебивају и једноставно не знају шта их питамо. Инсистирамо да планирање буде усмјерено на основу резултата рада. На томе ћемо инсистирати и у наредним ревизијама", рекао је Шего. Он је навео да се отпочело и са ревизијама учинка и да су ове године објављена четири извјештаја из области ревизије учинка – управљање засновано на резултатима кроз планове извјештаја институција Савјета министара БиХ, рад комисија институција БиХ, којих је веома пуно, управљање одузетом робом у царинским поступцима, које је веома занимљиво, услови за ефикасну контролу ПДВ-а и предметну наплату дуга. "Кроз ове ревизије учинка веома се добро види и потврђује моја теза да институције немају стратешке планове, немају јасно дефинисане циљеве и да се буџет троши на стихијски начин тако да су резултати неефикасни, неефективни и неекономични", нагласио је Шего. Према његовом мишљењу, ревизори су обављеном ревизијом институција БиХ обавили свој дио посла, односно то је, на одређени начин, било "прво полувријеме утакмице". "Доставили смо извјештаје Парламентарној скупштини БиХ и њеним комисијама на разматрање и очекујемо да парламент БиХ, који је у посљедње двије године веома добро кренуо са разматрањем тих извјештаја, тако настави и овај пут", рекао је Шего. Он је подсјетио да је Парламентарна скупштина БиХ чак изрекла санкције неким институцијама које су имале одређене пропусте, умањивши им средства за одређене ставке као што је репрезентација. Он је додао да Парламентарна скупштина БиХ како-тако солидно одради свој дио посла и да је задовољан сарадњом Канцеларије за ревизију институција БиХ са том законодавном институцијом, али да је "кочница" у извршној власти, Савјету министара БиХ, институцијама система и правосудним институцијама. "Сви они требају да се накаче на те активности и ствар доведу до краја. То је оно што изостаје. Изостаје и дисциплинска одговорност у свим институцијама гдје су изражени пропусти. Може се покренути питање дисциплинске одговорности, али се то не ради, може се покренути питање јавне, политичке или моралне одговорности. Тога нема или има веома мало", сматра Шего. Иако охрабрује чињеница да безбједносне и правосудне институције – Сипа и тужилаштва – покрећу одређена питања и обављају истраге, Шего тврди да недостаје "завршни ударац". "Морали би агресивније да кренемо у обрачун са онима који троше јавни новац у смислу 'законитог неморала'. Може нешто бити дозвољено по закону, али се мора осјетити тренутак у којем се живи и штедити на свим нивоима. Код нас нема довољног притиска јавности. За све то потребна је демократска јавност, клима у парламентарној демократији да препоруке које дајемо падну на плодно толо, да институције система натјерају власт да ради на нашим препорукама", поручује Шего.