Београд не пристаје на косовско држављанство

Није прихватљиво да судије, тужиоци и полицајци српске националности на КиМ поседују косовске папире јер би то значило да смо признали косовску државност, каже за „Политику“ извор из државног врха.

Република Српска 12.07.2013 | 14:38 Није прихватљиво да судије, тужиоци и полицајци српске националности на КиМ поседују косовске папире јер би то значило да смо признали косовску државност, каже за „Политику“ извор из државног врха.Како је то већ уобичајено, само неколико дана после завршене рунде у Бриселу, у Београду и Приштини су се појавила различита тумачења онога о чему се разговарало са високом представницом ЕУ Кетрин Ештон. Могло се чути да косовски премијер Хашим Тачи инсистира на томе да се на Косову и Метохији прво добија косовско, па тек онда да постоји могућност и за друго држављанство, односно српско. Премијер Србије Ивица Дачић је одмах по завршетку преговора обавестио новинаре да је приштинска страна упорно покушавала да кроз статусно неутрални дијалог наметне решења која потврђују државност Косова. Он је у Бриселу рекао да се мора спречити да се „кроз захтев да се користе косовске личне карте и уписивање у косовско држављанство решавају статусна питања”, и да је то веома важно за учешће Срба на локалним изборима на јесен, о чијој се организацији такође разговарало током 13. рунде разговора Београда и Приштине. Извор „Политике” из државног врха који је укључен у ове преговоре рекао је јуче да је поседовање косовског држављанства услов који српска страна никада неће прихватити и да доследно спровођење споразума подразумева доследно придржавање статусне неутралности. „А статусна неутралност је основни принцип и Кетрин Ештон“, закључио је овај високи функционер владајуће коалиције. „То да судије, тужиоци и полицајци српске националности на КиМ поседују косовске папире, не би било прихватљиво за српску заједницу, самим тим то неће бити прихватљиво ни за државно руководство Србије“, рекао је овај извор и нагласио да је циљ таквог процеса интеграција „а интеграција не може да буде спроведена без оних који у њој учествују”. Потврђујући да је за Београд важно да има људи који су спремни да раде у косовским институцијама, односно интегрисаним институцијама, „али ако бисмо прихватили њихово држављанство, ми бисмо тиме прихватили и косовску државност“. „То од нас нико не може да тражи“, рекао је „Политикин“ извор. Међутим, како је јуче за наш лист рекао Дритон Љајци, саветник и портпарол Хајредина Кучија, заменика косовског премијера, приштинска страна у Бриселу инсистира да грађани Косова „приоритет треба да дају косовском држављанству, што не искључује могућност другог држављанства“. Он је рекао да по уставу и законима Косова „грађани Косовари, имају право на двојно држављанство“. На питање „Политике“ да ли то значи да сви грађани морају да имају држављанство Косова, он је одговорио да би грађанин Косова могао да оствари право на личну и путну исправу, неопходно је да има држављанство земље у којој живи. „Када је у питању север Косова, који ће на основу Бриселског споразума бити интегрисан у институције косовског система, неопходно је да радници правосуђа или администрације у правосудном систему и тужилаштву добију и имају косовско држављанство“, рекао је Љајци. Како је у Бриселу разговарано и организацији локалних избора, који би требало да се одрже 3. новембра, а тичу се такође личних докумената, извор „Политике“ из српског преговарачког тима је нагласио да ће на те изборе Срби са КиМ свакако моћи да се изађу са документима Републике Србије и да је то Приштина већ прихватила. С друге стране, Љајци, који је такође један од учесника бриселских разговора, рекао је да „о детаљима не може ништа да каже, јер није био у тиму који је преговарао о том питању“.