Beograd ne pristaje na kosovsko državljanstvo

Nije prihvatljivo da sudije, tužioci i policajci srpske nacionalnosti na KiM poseduju kosovske papire jer bi to značilo da smo priznali kosovsku državnost, kaže za „Politiku“ izvor iz državnog vrha.

Republika Srpska 12.07.2013 | 14:38 Nije prihvatljivo da sudije, tužioci i policajci srpske nacionalnosti na KiM poseduju kosovske papire jer bi to značilo da smo priznali kosovsku državnost, kaže za „Politiku“ izvor iz državnog vrha.Kako je to već uobičajeno, samo nekoliko dana posle završene runde u Briselu, u Beogradu i Prištini su se pojavila različita tumačenja onoga o čemu se razgovaralo sa visokom predstavnicom EU Ketrin Ešton. Moglo se čuti da kosovski premijer Hašim Tači insistira na tome da se na Kosovu i Metohiji prvo dobija kosovsko, pa tek onda da postoji mogućnost i za drugo državljanstvo, odnosno srpsko. Premijer Srbije Ivica Dačić je odmah po završetku pregovora obavestio novinare da je prištinska strana uporno pokušavala da kroz statusno neutralni dijalog nametne rešenja koja potvrđuju državnost Kosova. On je u Briselu rekao da se mora sprečiti da se „kroz zahtev da se koriste kosovske lične karte i upisivanje u kosovsko državljanstvo rešavaju statusna pitanja”, i da je to veoma važno za učešće Srba na lokalnim izborima na jesen, o čijoj se organizaciji takođe razgovaralo tokom 13. runde razgovora Beograda i Prištine. Izvor „Politike” iz državnog vrha koji je uključen u ove pregovore rekao je juče da je posedovanje kosovskog državljanstva uslov koji srpska strana nikada neće prihvatiti i da dosledno sprovođenje sporazuma podrazumeva dosledno pridržavanje statusne neutralnosti. „A statusna neutralnost je osnovni princip i Ketrin Ešton“, zaključio je ovaj visoki funkcioner vladajuće koalicije. „To da sudije, tužioci i policajci srpske nacionalnosti na KiM poseduju kosovske papire, ne bi bilo prihvatljivo za srpsku zajednicu, samim tim to neće biti prihvatljivo ni za državno rukovodstvo Srbije“, rekao je ovaj izvor i naglasio da je cilj takvog procesa integracija „a integracija ne može da bude sprovedena bez onih koji u njoj učestvuju”. Potvrđujući da je za Beograd važno da ima ljudi koji su spremni da rade u kosovskim institucijama, odnosno integrisanim institucijama, „ali ako bismo prihvatili njihovo državljanstvo, mi bismo time prihvatili i kosovsku državnost“. „To od nas niko ne može da traži“, rekao je „Politikin“ izvor. Međutim, kako je juče za naš list rekao Driton Ljajci, savetnik i portparol Hajredina Kučija, zamenika kosovskog premijera, prištinska strana u Briselu insistira da građani Kosova „prioritet treba da daju kosovskom državljanstvu, što ne isključuje mogućnost drugog državljanstva“. On je rekao da po ustavu i zakonima Kosova „građani Kosovari, imaju pravo na dvojno državljanstvo“. Na pitanje „Politike“ da li to znači da svi građani moraju da imaju državljanstvo Kosova, on je odgovorio da bi građanin Kosova mogao da ostvari pravo na ličnu i putnu ispravu, neophodno je da ima državljanstvo zemlje u kojoj živi. „Kada je u pitanju sever Kosova, koji će na osnovu Briselskog sporazuma biti integrisan u institucije kosovskog sistema, neophodno je da radnici pravosuđa ili administracije u pravosudnom sistemu i tužilaštvu dobiju i imaju kosovsko državljanstvo“, rekao je Ljajci. Kako je u Briselu razgovarano i organizaciji lokalnih izbora, koji bi trebalo da se održe 3. novembra, a tiču se takođe ličnih dokumenata, izvor „Politike“ iz srpskog pregovaračkog tima je naglasio da će na te izbore Srbi sa KiM svakako moći da se izađu sa dokumentima Republike Srbije i da je to Priština već prihvatila. S druge strane, Ljajci, koji je takođe jedan od učesnika briselskih razgovora, rekao je da „o detaljima ne može ništa da kaže, jer nije bio u timu koji je pregovarao o tom pitanju“.