Србија рјешава крупна питања, а БиХ ни матични број

Република Српска 12.07.2013 | 13:57

Високи представник Европске уније у БиХ Валентин Инцко високо оцењује напредак који Србија чини на путу ка ЕУ, захваљујући, како каже, чињеници да њено актуелно руководство "има визију, да је храбро" и одлучно да Србија постане кредибилан партнер Европе. Инцко за Тањуг каже да, на жалост, то није случај у Босни и Херцеговини. "Док Србија решава крупна питања, ми овде ( у Сарајеву) не можемо да решимо питање Мостара, јединственог матичног броја. . . ", каже Инцко. Он као пример наводи и да политичари у БиХ већ четири године нису у стању да се договоре о спровођењу одлуке Европоског суда у случају "Сејдић-Финци", која би требало да омогући равноправност свих грађана Босне и Херцеговине. "У Војводини, на пример, сваки грађанин има право да бира и да се кандидује за било коју функцију. Припадници 16 мањинских народа у БиХ то не могу, као ни деца из мешвоитих бракова", навео је високи представник. А све то је, тврди, због недостатка заједничке визије, али и "грама добре воље" политичких елита да се договоре око најнужијих питања - интеграције у ЕУ, мапе пута за НАТО и економског напретка. Кад је реч о Србији, Инцко истиче да су Београд и Приштина у Бриселу постигли заиста огроман напредак: "Сви се у суседству чудимо како је Србија далеко одмакла у тим разговорима са Приштином и то о проблему који траје 600 година". Инцко сматра да је исто тако велики искорак Србија направила и у области борбе против криминала и корупције. Зато, наводи, подржава огромне напоре "храброг актуелног руководства Србије, које има визију и не жели да Срби буду губавац, већ миљеник Европе". "Поштујем осећања српског народа, знам шта је Видовдан, али треба се окренути будућности поштујући своју прошлост, која се не може мењати. То је сада тај квалитет који је признат у Бриселу и на коме ради ова екипа политичара. Можда ће бити тешко, можда има грешака, можда је тешко у то убедити све грађане Србије пошто је то и емотивно питање, али ту храброст и визију треба подржати", рекао је Инцко. Он је, наиме, уверен да, када регион крене напред, као што је случај са Хрватском, Црном Гором и Србијом - то ће бити добар пример за БиХ. Према његовим речима, у БиХ је, након више од деценије великог послератног напретка, дошло до стагнације и то зато што је међународна заједница одлучила да судбину БиХ препусти локалним политчарима. Отуда и његов став да је одговорност на политичкој елити БиХ, за коју каже да међусобно веома добро функционише, али да када се нађу у парламенту или пред камерама - увек запне. Ипак, он не крије оптимизам, уверен да ће превагнути оно што је добро и што је у интересу грађана, нових генерација и Европе. Јер, како каже, "ако у БиХ буде напетости и конфликта, то ће се осетити и у Бечу". Инцко је потврдио да су неке западне земље зато покренуле иницијативу за редефинисање улоге међународне заједнице у БиХ. Он је подсетио и да је изасланик Европског парламента за БиХ Дорис Пак имала "веома конкретне и доста радикалне предлоге", који замало нису усвојени у парламенту. А да се то догодило, указује, БиХ би добила санкције у виду суспензије чланства и укидања финансијске подршке. "Овако се више не може", каже Инцко, и наводи да ЕУ размишља о неком новом приступу, али још увек не и о примени "бонских овлашћења", која високом представнику допуштају смену политичара и наметање закона. Он подржава протесте у Сарајеву поводом ЈМБ-а и види их као "окидач" за нове који би се, каже, могли догодити због велике фрустрације становништва сиромаштвом, криминалом и корупцијом. "Уместо сваке четврте године на изборима, грађани имају право да изражавају своју вољу на демократски и миран начин не угрожавајући интерес друге", навео је Инцко. Упитан да ли је Дејтонски споразум испунио свој циљ, Инцко каже да је реч о "фантастично успешном" мировном споразуму што није случај и са анексом четири, који је и Устав БиХ. Он, међуитм, верује да ће Дејтонски споразум као Устав бити дефнисан када БиХ добије статус кандидата ЕУ. Када је реч о Уставу Федерације БиХ, Инцко подсећа на америчку иницијативу и предлог експерата сачињен у 188 тачака за реорганизацију тог ентитета. "Федерација је јако скупа… Многе се ствари дуплирају... 11 министара унутрашњих послова и исто толико кабинета и администрација",, каже Инцко. Он тврди да није чуо да постоји предлог међународне заједнице о регионализацији БиХ без Републике Српске, о чему прича потпредседник Српске Емил Влајки. О обележавању 100. годишњице од Сарајевског атентата 28. јуна 1914. године у Сарајеву, Инцко каже да је иницијативу покренула Француска, да је он подржава, јер верује да ће то бити прилика за поруке мира, будухи да је у протеклих 100 година на овим просторима, како каже, било доста конфликата. Ако би неко имао намеру да том манифестацијом на било који начин понизи српски народ, Инцко тврди да би он то одмах осудио.