Srbija rješava krupna pitanja, a BiH ni matični broj

Visoki predstavnik Evropske unije u BiH Valentin Incko visoko ocenjuje napredak koji Srbija čini na putu ka EU, zahvaljujući, kako kaže, činjenici da njeno aktuelno rukovodstvo "ima viziju, da je hrabro" i odlučno da Srbija postane kredibilan partner Evrope.

Republika Srpska 12.07.2013 | 13:57 Visoki predstavnik Evropske unije u BiH Valentin Incko visoko ocenjuje napredak koji Srbija čini na putu ka EU, zahvaljujući, kako kaže, činjenici da njeno aktuelno rukovodstvo "ima viziju, da je hrabro" i odlučno da Srbija postane kredibilan partner Evrope. Incko za Tanjug kaže da, na žalost, to nije slučaj u Bosni i Hercegovini. "Dok Srbija rešava krupna pitanja, mi ovde ( u Sarajevu) ne možemo da rešimo pitanje Mostara, jedinstvenog matičnog broja. . . ", kaže Incko. On kao primer navodi i da političari u BiH već četiri godine nisu u stanju da se dogovore o sprovođenju odluke Evroposkog suda u slučaju "Sejdić-Finci", koja bi trebalo da omogući ravnopravnost svih građana Bosne i Hercegovine. "U Vojvodini, na primer, svaki građanin ima pravo da bira i da se kandiduje za bilo koju funkciju. Pripadnici 16 manjinskih naroda u BiH to ne mogu, kao ni deca iz mešvoitih brakova", naveo je visoki predstavnik. A sve to je, tvrdi, zbog nedostatka zajedničke vizije, ali i "grama dobre volje" političkih elita da se dogovore oko najnužijih pitanja - integracije u EU, mape puta za NATO i ekonomskog napretka. Kad je reč o Srbiji, Incko ističe da su Beograd i Priština u Briselu postigli zaista ogroman napredak: "Svi se u susedstvu čudimo kako je Srbija daleko odmakla u tim razgovorima sa Prištinom i to o problemu koji traje 600 godina". Incko smatra da je isto tako veliki iskorak Srbija napravila i u oblasti borbe protiv kriminala i korupcije. Zato, navodi, podržava ogromne napore "hrabrog aktuelnog rukovodstva Srbije, koje ima viziju i ne želi da Srbi budu gubavac, već miljenik Evrope". "Poštujem osećanja srpskog naroda, znam šta je Vidovdan, ali treba se okrenuti budućnosti poštujući svoju prošlost, koja se ne može menjati. To je sada taj kvalitet koji je priznat u Briselu i na kome radi ova ekipa političara. Možda će biti teško, možda ima grešaka, možda je teško u to ubediti sve građane Srbije pošto je to i emotivno pitanje, ali tu hrabrost i viziju treba podržati", rekao je Incko. On je, naime, uveren da, kada region krene napred, kao što je slučaj sa Hrvatskom, Crnom Gorom i Srbijom - to će biti dobar primer za BiH. Prema njegovim rečima, u BiH je, nakon više od decenije velikog posleratnog napretka, došlo do stagnacije i to zato što je međunarodna zajednica odlučila da sudbinu BiH prepusti lokalnim politčarima. Otuda i njegov stav da je odgovornost na političkoj eliti BiH, za koju kaže da međusobno veoma dobro funkcioniše, ali da kada se nađu u parlamentu ili pred kamerama - uvek zapne. Ipak, on ne krije optimizam, uveren da će prevagnuti ono što je dobro i što je u interesu građana, novih generacija i Evrope. Jer, kako kaže, "ako u BiH bude napetosti i konflikta, to će se osetiti i u Beču". Incko je potvrdio da su neke zapadne zemlje zato pokrenule inicijativu za redefinisanje uloge međunarodne zajednice u BiH. On je podsetio i da je izaslanik Evropskog parlamenta za BiH Doris Pak imala "veoma konkretne i dosta radikalne predloge", koji zamalo nisu usvojeni u parlamentu. A da se to dogodilo, ukazuje, BiH bi dobila sankcije u vidu suspenzije članstva i ukidanja finansijske podrške. "Ovako se više ne može", kaže Incko, i navodi da EU razmišlja o nekom novom pristupu, ali još uvek ne i o primeni "bonskih ovlašćenja", koja visokom predstavniku dopuštaju smenu političara i nametanje zakona. On podržava proteste u Sarajevu povodom JMB-a i vidi ih kao "okidač" za nove koji bi se, kaže, mogli dogoditi zbog velike frustracije stanovništva siromaštvom, kriminalom i korupcijom. "Umesto svake četvrte godine na izborima, građani imaju pravo da izražavaju svoju volju na demokratski i miran način ne ugrožavajući interes druge", naveo je Incko. Upitan da li je Dejtonski sporazum ispunio svoj cilj, Incko kaže da je reč o "fantastično uspešnom" mirovnom sporazumu što nije slučaj i sa aneksom četiri, koji je i Ustav BiH. On, međuitm, veruje da će Dejtonski sporazum kao Ustav biti defnisan kada BiH dobije status kandidata EU. Kada je reč o Ustavu Federacije BiH, Incko podseća na američku inicijativu i predlog eksperata sačinjen u 188 tačaka za reorganizaciju tog entiteta. "Federacija je jako skupa… Mnoge se stvari dupliraju... 11 ministara unutrašnjih poslova i isto toliko kabineta i administracija",, kaže Incko. On tvrdi da nije čuo da postoji predlog međunarodne zajednice o regionalizaciji BiH bez Republike Srpske, o čemu priča potpredsednik Srpske Emil Vlajki. O obeležavanju 100. godišnjice od Sarajevskog atentata 28. juna 1914. godine u Sarajevu, Incko kaže da je inicijativu pokrenula Francuska, da je on podržava, jer veruje da će to biti prilika za poruke mira, buduhi da je u proteklih 100 godina na ovim prostorima, kako kaže, bilo dosta konflikata. Ako bi neko imao nameru da tom manifestacijom na bilo koji način ponizi srpski narod, Incko tvrdi da bi on to odmah osudio.