Тровање студената храном је срамота!

На сајту магазине Бука објављен  је интервју са Предрагом Говедарицом, новоизабраним првим човјеком Уније студената РС.

Република Српска 11.07.2013 | 16:06 На сајту магазине Бука објављен  је интервју са Предрагом Говедарицом, новоизабраним првим човјеком Уније студената РС. У том интервјуу , Говедарица говори о плановима рада Уније, сазнајемо шта је разлог изостанка подршке колега из Источног Сарјева бањалучким студентима у њиховим недавним протестима. Ексклузивно, за наш портал Предсједник Уније је рекао да ће од наредне школске године да се објаве имена и презимена свих корумпирани, нестручни и непотистички постављених асистената. Прије мање од мјесец дана у Бањалуци су одржани студентски протести. Студенти су примарно тражили побољшање животног/студентског стандарда. И Влада РС се начелно сложила са њиховим захтјевима. Међутим, ево ових дана, добили су, фигуративно речено „средњи прст“ од Владе, која није у стању обезбиједити нити здраву храну за студенте. Господине Говедарица, какав је Ваш коментар као првог човјека студентске Уније? Ово никако није смјело да се деси, јер је ово директан удар на живот и здравље студената . Морају се наћи одговорни људи за тровање студената и мислим да ово није ни мало случајно, поготово када имамо податак да је 70 узорака хране нестало. Рекли сте да ово тровање храном није случајно. На шта сте конкретно мислили? У овом тренутку немам конкретне аргументе, али мислим да органи МУП-а морају истражити шта се то десило, па је до студената дошла отрована храна. Ја ћу управо због оваквих ствари долазити често у Бањалуку, иако сам из Источног Сарајева, мада је потпредсједник Уније Боривоје Обрадовић, који је из Бањалуке са мном у контактима и ми ћемо посјетити и хоспитализоване студенте и управу студентског дома „Никола Тесла“ . Ово се не смије више десити, ово је једна срамота. Причамо стално о студентском стандарду, о изградњи домова, а студенти нам се трују у студентским мензама. Прије двије седмице постали сте предсједник Уније студената РС. Какво сте стање затекли у Унији? Да ли сте задовољни затеченим стањем? Оно што је био највећи проблем је једна „одвојеност“ колега из Бањалуке и колега из Источног Сарајева. Ријеч је о једној врсти подјеле. Али ја ћу настојати да се то превазиђе. Сви студенти у РС морају бити једнаки. Што се тиче осталог, колега Дроњак је добро радио, ми смо сад у процесу пререгистрације, ја ћу да наставим његов посао и када је ријеч о унапређивању студентског стандарда и када је ријеч о изградњи смјештајних јединица . Наравно, посебан акценат морамо ставити на то да школарине не смију да расту. Ево, први проблем је разлика у цијени израде мастера. Завршни рад код колега из Бањалуке је 1000КМ, а код студената из Источног Сарајева 500КМ. Мислим да цијена мора бити за све 500КМ и да је то реална цијена, јер то није магистарски рад. Већ је упућена иницијатива према ректору бањалучког Универзитета Станку Станићу, да спусти цијену мастер рада на 500КМ. Кажите ми зашто, бар декларативно, студенти из Источног Сарајева нису подржали бањалучке колеге у протесту? Мислим да је основни разлог тај што није било довољно синхронизације. Студенти из Источног Сарајева су у то вријеме били на одређеним студентским такмичењима и по повратку, једноставно је заказала синхронизација. Добро. Да резимирамо-Да ли Ви подржавате захтјеве бањалучких студената које су они на протестима упутили према Влади РС? Апсолутно! Подржавам бањалучке студенте, подржавам изградњу Четвртог павиљона, у међувремену се десило масовно тровање студената и неко мора за ово одговарати. Што се тиче изградње студентског дома у Палама она је веома критична. Рецимо на Палама 8 година ни фенинг није уложен, а студенти имају само један оброк и тако је већ годинама. И управо ћемо у Министарстрву имати састанак са представницима локалне власти Пала и Источног Сарајева у сврху добијања трајне локације. Дакле, нити један објекат на Палама и Источном Сарајеву није у власништву студентског Центра. Објекти се воде на потпуно различитим субјектима. Некима се на за уопште ни власник Дотакли сте се Министартва. Остали сте при томе да министар Горан Мутабџија остане на мјесту првог човјека културе и образовања у РС, иако су бањалучки студенти на протестима тражили његову смјену. Који су Ваши аргументи за његов останак? Дакле, министар Мутабџија је на овом послу свега 3 мјесеца. Мислим, чак теоретски, и да је имао на конту Министарства и 100 милиона марака, оне се не могу подијелити и расподијелити у административном  смислу за било каква улагања. И ми смо рекли да министар треба да остане, али ће имати велике задатке пред собом. Имаће велику одговорност. И ми ћемо министру дати одређени рок. Послије тога нећемо имати нити један аргумент да кажемо-Био је само 3 мјесеца! Ево, пустићемо да се снађе у свом послу и Министарству, а онда идемо са захтјевима. Дакле, свако треба имати одређено вријеме, али, бога ми, биће конкретни захтијеви пред министром од кога очекујемо да испуни исте. Уколико се сви побројани захтјеви не реализују, крајња консеквенца је окупљање студената на протестима! Подсјетићу Вас да је господин Додик, одмах по избијању протеста у Бањалуци, расписао тендер за изградњу Четвртог павиљона .Да ли Ви то рачунате, као неку „готову ствар“ или је то тек најава за нешто што треба да се уради? Чини ми се да се послије тог тендера ништа није десило. Питам Вас све ово из разлога да се не деси неки тзв. номинални договор, закључак, консензус, послије кога се у реалности ништа не реализује. Заиста нисам упућен шта се послије расписивања тендера даље дешавало, али ћу задужити колегу Боривоја Обрадовића да се позабави овим питањем. Јер, ни ја не знам да се осим расписивања тендера десило нешто конкретно. Да пређемо на тему непотизма и корупције. Поред силних прича о корупциоји на универзитетима, о непотизму, о свакој могућој врсти превара и обмана, нити једна једина особа није процесуирана, а камо ли кажњена. Како гледате на све ово? Говрим и о студентима и о асистентима, и о професорима о читавом једном коруптивном ланцу. Ко су људи који треба да покрену рјешавање свих тих силних афера? Корупције има. Непотизма има. На неким факултетима могу се израдити читава породична стабла на основу списка запослених. Морам рећи да је мој предходник Никола Дроњак одлично покренуо читав овај процес раскринкавања тог ланца корупције и непотизма . Међутим, кад смо дошли до коначнице, нико није процесуиран, нико није одговарао. Мислим да ту има проблема и у правосуђу и у органима који се баве истраживањем и који све то гледају са неке „посебне тачке“ . Има ли проблема и међу студентима, који не би да се замјере професорима па ћуте? Знате како, доста има страха међу студентима од професора који се често понашају  бахато. Ми зато морамо јачати институцију студента-омбудсмана као и отварање бесплатног студентског телефонског броја , гдје студент-омбудсман иде да рјешава проблем, а нико ко је пријавио случај неће бити изложен било каквом притиску од стране професора. Замислите студента бруцоша који је имао неку непријатност и она да сад изађе пред редовног професора који има читаву династију на факултету. Па  он никада не би завршио факултет. Ми имамо много случајева да професор продаје своју књигу, коју зацијенио од 70-100КМ, и да је куповина исте услов за потпис. Онда се студенти мало комешају ... Али то је илегална радња, која мора бити кажњена! Апсолутно! Али онда на крају, кад ја кажем-Само ми требају подаци и идемо да реагујемо, студенти се повуку, као договорили су се да неће професор више, али сви су купили његове књиге! Дакле, студенти морају промијенити перцепцију. они не треба да се плаше. Ми ћемо ићи прса у прса против таквих професора. Посебна прича су асистенти. Асистенти су код нас често недоступни, нема их у комуникацији са професорима, са студентима, некад се издижу изнад професора. Гдје има да асистент са рецимо разредне наставе студенту на пар питања одговори са –Не знам?! Ја уопште не знам како се примају ти асистенти. Част појединцима, али има доста лоших асистената, а ту се опет надовезујемо на причу о непотизму. Дакле, „неко је нечији“ па ћу ја онда довести свога сина, своју кћерку, без обзира колико они познавали материју. И ја најављујем у Унији жестоку борбу против тога! И зато немојте да се зачудите када кренемо са именима и презименима од септембра. Дакле, можете званично потврдити да ће се од септембра проговорити о конкретним људима са именом и презименом? Само док почне настава. Па ако буде исто опхођење, као и до сада према студентима, значи деси ли се да асистент одгађа вјежбе и предавања, а студент дође ,рецимо, из Требиња на Пале или чак деси ли се да асистент одгоди испит, а поставља се питање откуда њему право уопште да држи испит, почећемо именом и презименом прозивати те људе. Па, гдје то има у свијету да асистент држи испит? Него неки професор, који му је кум, рођак или нешто друго и који га је поставио на то мјесто, каже-Ја сам негдје, а ти 'ајде одржи тај испит. Дакле, гарантујем вам да ћу у септембру и октобру ићи према свим медијима са конкретним именима и презименима јер немам шта у животу да изгубим. А, шта је са професорима који, жаргонски речено, тезгаре на неколико универзитета и пет-шест факултета? Каква је законска регулатива и да ли то Вас као студентску Унију уопште интересује? Апсолутно! Таквим радом, прије свега, квалитет наставе губи. Професори предају на 5 факултета, имају, ја стварно не знам како то може бити, имају дупле радне односе. И у Србији и у Црној Гори и у РС. Гдје су пријављени и на колико? Да ли су свугдје пријављени? Углавном, они сви потписују уговор на осмочасовно, дакле пуно радно вријеме. Постављамо питање ко је од професора заиста толико на радном мјесту? А, то је посао Републичке просвјетне инспекције. И ова инспекција ће имати задатак од Уније да се такав начин рада професора преиспита. Али, хоћу да Вас питам ово! У пуно случајева Републичка инспекција нешто констатује. Од случаја да је немогуће да неко од педагога за 7 дана постане библиотекар, па надаље и ништа се не деси.Сви нешто констатују и послије тих констатација се не деси ништа. Нити је неко процесуиран, нити санкционисан. Мислим да је судство и тужилаштво заказало. Пуно је таквих примјера. Онда се морамо запитати, каква је то држава. Постоји ли владавина закона или нешто друго. Па, очекујете ли Ви онда неку врсту подршке од стране Владе РС и каква би то била подршка? Шта Вама треба да уради Влада да би ви реализовали своје пројекте и извршили зацртане циљеве? Прије свега од Владе нам треба подршка администартивно-правне природе. Наши захтјеви не смију бити само мртво слово на папиру на коме ћемо ми стати. Треба реааговати по тим захтјевима. То је читав ланац финкционисања. Мора се одредити одговорна особа која ће то рјешавати. Од констатација и закључака, а без коначног рјешења ми немамо ништа. Управо због тога ћемо тражити тематску сједницу Владе јер без свега тога ми нећемо моћи радити. Ако смо нпр. констатовали да је цијена мастер студија различита, морамо активирати читав ланац да се спроведе Одлука по којој ће студентима из  Бањалуке бити спуштена цијена са 1000 на 500КМ. Е, тек смо тада посао урадили. То је само један примјер, а тако ће бити и са свим осталим примјерима. На чему ћете базирати свој рад, као првог човјека Уније? Наравно, циљ ми је побољшање студентског стандарда, заустављање раста цијена школарина, изградња студентских стамбених јединица, морамо се посветити социјалној карти студената, морамо видјети како помоћи најугроженијим студентима, макар у примарној набавци уџбеника. Ту је и међународна размјена и мобилност студената, као и имплементација болоњске Декларације, која се и не примјењује овдје како треба. Ми морамо знати да већина студената у РС не живе добро. Јер свако дијете имућнијег родитеља студира у иностранству, од Беча, Граца, па до Оксфорда. Овдје је остао онај средњи и нижи сталеж. Ми њима морамо помоћи-од смјештаја, до куповине књига. Мени је рецимо неприхватљиво да је неки студент без родитеља или дијете погинулог борца на самофинасирању. Како ће се он самофинасирати? То је велики проблем. Оно што је још битно је повезивање Уније са истим и сличним организацијама у региону, као и публицистички рад Уније. Морамо бити препознати. А, ту је , наравно, рад и на побољшању здравствене и социјалне заштите студената. За крај, морам Вас питати да ли код Вас у Унији постоје политички ангажовани појединци, чланови партија и ако постоје , како гледате на то? По мени то, генерално, није добро. Постоје симпатизери ове или оне политичке опције . Ја ћу инсистирати да у Скупштини уније и у било ком органу Уније не буду људи који су на изборним  листама или који су били на листама као делегирани одборници, посланици . Ја ћу заиста послати упит ЦИК-у да видимо да ли су наши чланови били некад негдје делегирани кандидати испред било које политичке странке. Не може нико уводити било коју политичку странку у Унију студената и данас бити у Унији, а јуче на изборној листи. Али било је таквих случајева! Ја тренутно сад знам да их нема, а не знам заиста да ли их је било у прошлости. Ако је било, то је, по мени, негативна појава.