Суноврат српске авио компаније

Од компаније која је прва у Европи купила модеран „боинг 737-300“ и која је у златној ери, како се назива период осамдесетих година, имала флоту са 37 нових авиона, национална авио-компанија „Јат ервејз“ данас се свела на 14 летелица с просечном старошћу од 26 година.

Република Српска 07.07.2013 | 15:02 Од компаније која је прва у Европи купила модеран „боинг 737-300“ и која је у златној ери, како се назива период осамдесетих година, имала флоту са 37 нових авиона, национална авио-компанија „Јат ервејз“ данас се свела на 14 летелица с просечном старошћу од 26 година.Суноврат „Јата“, како се на оснивању пре 60 година звала домаћа авио-компанија, чији је наследник “Јат ервејз”, трајао је деценијама. Ипак, као кључни моменат њеног пропадања сматрају се деведесете, односно време распада СФРЈ, ембарга и ратова. „Јат“ је тада изгубио тржиште од око 20 милиона становника, санкције су му приземљиле авионе, а сви планови о обнављању флоте пали су у воду. Тачније, од 1986. није купљена ниједна летелица. Занимљив је података и да је „Јат“ на почетку постојања имао 19 летелица, пет више него данас. - Све до краја осамдесетих, пословање „Јата“ било је како ми то сада зовемо лабудова песма. У том периоду смо у току једне године превезли око пет милиона путника, а у флоти смо имали више од тридесет авиона, чак пет ДЦ-10 авиона који су летели за Америку и Аустралију. Авион крене из Лос Анђелеса и стигне у Мелбурн. Данас, када о томе причате некоме то звучи као научна фантастика за „Јат“ - прича за “Блиц” Предраг Вујовић, бивши директор „Јата“ и човек који је у овој компанији провео више од две деценије. У том периоду „Јат“ је био међу првих десет европских компанија, а на 31 месту у свету по успешности. Колико се улагало у флоту и колико се држало до праћења нових тендеција најбоље говори податак да је „Јат“ био прва европска компанија која је купила нови „боинг 737-300“. И то је био последњи који је купљен после 1985. Санкције, уведене 1992, и рат су „Јат“ увеле у огромне губитке. - Флота је приземљена и једино се летело ка Подгорици и Тивату. Изгубили смо огромно тржиште, а летели смо авионима који су купљени на кредит. Осим што су се гомилали губици, све време су расле камате за позајмице које нисмо плаћали, а томе на крају треба додати исве дугове које је „Јат“ преузео из старе Југославије. Тада је пропуштена прилика да се компанија реструктурира. Требало је прогласити банкрот и кренути из почетка - сматра професор Саобраћајног факултета Слободан Гвозденовић. Од 2000. па све до сада, све владе су безуспешно покушавале да реше проблем посрнулог „Јата“. Озбиљног купца није било. За све то време „Јат“ прави константне губитке уз сталне субвенције државе. - За стање у „Јату“ је одговорна и држава јер није нормално да је у том предузећу за 12 година промењено девет директора, док је рецимо у „Кроацији ерлајнс“ само два. Немогуће је да су сви ови директори па и ја међу њима способни или да су сви неспособни. Нико није сносио одговорност за то што „Јат“ четири године за редом правио губитке од 30 милиона евра. Са таквим односом и не чуди поразни резултат - закључује Предраг Вујовић.