Sunovrat srpske avio kompanije

Od kompanije koja je prva u Evropi kupila moderan „boing 737-300“ i koja je u zlatnoj eri, kako se naziva period osamdesetih godina, imala flotu sa 37 novih aviona, nacionalna avio-kompanija „Jat ervejz“ danas se svela na 14 letelica s prosečnom starošću od 26 godina.

Republika Srpska 07.07.2013 | 15:02 Od kompanije koja je prva u Evropi kupila moderan „boing 737-300“ i koja je u zlatnoj eri, kako se naziva period osamdesetih godina, imala flotu sa 37 novih aviona, nacionalna avio-kompanija „Jat ervejz“ danas se svela na 14 letelica s prosečnom starošću od 26 godina.Sunovrat „Jata“, kako se na osnivanju pre 60 godina zvala domaća avio-kompanija, čiji je naslednik “Jat ervejz”, trajao je decenijama. Ipak, kao ključni momenat njenog propadanja smatraju se devedesete, odnosno vreme raspada SFRJ, embarga i ratova. „Jat“ je tada izgubio tržište od oko 20 miliona stanovnika, sankcije su mu prizemljile avione, a svi planovi o obnavljanju flote pali su u vodu. Tačnije, od 1986. nije kupljena nijedna letelica. Zanimljiv je podataka i da je „Jat“ na početku postojanja imao 19 letelica, pet više nego danas. - Sve do kraja osamdesetih, poslovanje „Jata“ bilo je kako mi to sada zovemo labudova pesma. U tom periodu smo u toku jedne godine prevezli oko pet miliona putnika, a u floti smo imali više od trideset aviona, čak pet DC-10 aviona koji su leteli za Ameriku i Australiju. Avion krene iz Los Anđelesa i stigne u Melburn. Danas, kada o tome pričate nekome to zvuči kao naučna fantastika za „Jat“ - priča za “Blic” Predrag Vujović, bivši direktor „Jata“ i čovek koji je u ovoj kompaniji proveo više od dve decenije. U tom periodu „Jat“ je bio među prvih deset evropskih kompanija, a na 31 mestu u svetu po uspešnosti. Koliko se ulagalo u flotu i koliko se držalo do praćenja novih tendecija najbolje govori podatak da je „Jat“ bio prva evropska kompanija koja je kupila novi „boing 737-300“. I to je bio poslednji koji je kupljen posle 1985. Sankcije, uvedene 1992, i rat su „Jat“ uvele u ogromne gubitke. - Flota je prizemljena i jedino se letelo ka Podgorici i Tivatu. Izgubili smo ogromno tržište, a leteli smo avionima koji su kupljeni na kredit. Osim što su se gomilali gubici, sve vreme su rasle kamate za pozajmice koje nismo plaćali, a tome na kraju treba dodati isve dugove koje je „Jat“ preuzeo iz stare Jugoslavije. Tada je propuštena prilika da se kompanija restrukturira. Trebalo je proglasiti bankrot i krenuti iz početka - smatra profesor Saobraćajnog fakulteta Slobodan Gvozdenović. Od 2000. pa sve do sada, sve vlade su bezuspešno pokušavale da reše problem posrnulog „Jata“. Ozbiljnog kupca nije bilo. Za sve to vreme „Jat“ pravi konstantne gubitke uz stalne subvencije države. - Za stanje u „Jatu“ je odgovorna i država jer nije normalno da je u tom preduzeću za 12 godina promenjeno devet direktora, dok je recimo u „Kroaciji erlajns“ samo dva. Nemoguće je da su svi ovi direktori pa i ja među njima sposobni ili da su svi nesposobni. Niko nije snosio odgovornost za to što „Jat“ četiri godine za redom pravio gubitke od 30 miliona evra. Sa takvim odnosom i ne čudi porazni rezultat - zaključuje Predrag Vujović.