Парастос у Брежанима

Парастосом, полагањем цвијећа и паљењем свијећа за покој душа погинулих, данас је код спомен-обиљежја у Брежанима, општина Сребреница, одата почаст и обиљежена 21 година од страдања тридесет двоје Срба из овог села.

Република Српска 30.06.2013 | 16:12 Парастосом, полагањем цвијећа и паљењем свијећа за покој душа погинулих, данас је код спомен-обиљежја у Брежанима, општина Сребреница, одата почаст и обиљежена 21 година од страдања тридесет двоје Срба из овог села.Парастос је служио свештеник сребренички Александар Млађеновић, а цвијеће поред споменика, који су преживјели мјештани подигли у знак сјећања и захвалности настрадалима, положиле су делегације сребреничке Борачке организације и Организације породица заробљених и погинулих бораца и несталих цивила, те српских чланова општинске власти у Сребреници. Јаке муслиманске снаге су 30. јуна 1992. године у рану зору упале у Брежане гдје су починиле масакр над српским становништвом. Преживјели причају да су муслиманске снаге опколиле село и да је пуцњава кренула са свих страна, да су урлали и убијали све што су стигли. Срећом, под окриљем ноћи и јутарње магле, неки мјештани су успјели побјећи у околне шумарке и захваљујући познавању терена, сакрити се гдје их нису злочинци пронашли. Из скровишта су гледали убијање недужног становништва, мучења и масакрирања, и то највише цивила. Преживјели мјештани причају да су заробљени мучени, масакрирани, спаљивани и да су умирали на највећим мукама. И 21 годину након овог злочина, Достана и глувонијема Крстина Лазић, се још воде као нестале. Село је, као и остала у Подрињу у која су упале муслиманске снаге, у потпуности опљачкано и попаљено, а више од половине кућа још није обновљено. Најстарија жртва био је 88-годишњи Станко Милошевић, а најмлађа 15-годишњи Љубомир Јосиповић. Међу убијеним било је пет жена. Од око 400 некадашњих становника у Брежанима живи свега њих педесетак. За злочин у овом селу, као ни за многе друге почињене над Србима у средњем Подрињу, још нико није одговарао, а породице убијених се још надају и очекују да ће починиоци злочина изаћи пред судове прије него их стигне Божија правда. "Овдје се прије 21 годину десио стравичан злочин над српским народом и болно је што још нико није одговарао због тога. Ово је још један злочин без казне почињен над Србима овог краја", рекао је секретар сребреничке Борачке организације Милош Миловановић. Он је истакао да се неће одустати од борбе за истину и правду и да ће судови у БиХ морати прихватити чињеницу и потврдити да је на подручју Сребренице страдао и српски народ. Миловановић је поручио да Срби желе да се дође до истине о свим, па и великим српским старадањима, и да сви злочинци морају одговарати. "Убијали су жене, дјецу и старце да би протјерали све што је српско са овог подручја и етнички очистили сребреничку општину. Хашки трибунал и правосуђе БиХ, који су очито формирани да само суде Србима, мораће једном почети процесуирати и починиоце злочина у Брежанима и другим српским селима око Сребренице и Братунца", истакао је Миловановић. Милева Ранкић, која је преживјела напад на ово село, а у којем је остала без синова, двадесетогодишњег Мирослава и двије године старијег Драгослава, те мужа Милисава, каже да је изгубила вјеру у правосуђе и очекује да починице злочина који су јој убили супруга и синове на кућном прагу стигне Божија правда. "Нажалост, године пролазе а нико не реагује и нико не одговара за убијену моју и невину дјецу многих Српкиња. Суд БиХ ми је осудио зета Миленка Трифуновића на дугогодишњу казну иако није учествовао у злочину, а његово четворо дјеце нема ко да храни, јер су им ујаци изгинули", наводи Ранкићева. Милован Милошевић је трагичног 30. јуна 1992. године остао без 19-годишњег сина Видоја и оца Станка који је имао 88 година, а он је рањен у кук и посљедице тог рањавања и данас су видљиве јер једва хода уз помоћ штака. "Напали су нас са свих страна у рану зору. Коме је сметало моје дијете и стари отац у својој кући. Никога нисмо нападали. Нас су напали у нашим кућама. Пуацало је са свих страна. Ко је под окриљем ноћи одмах побјегао у неке увале, бујад и траву тај се спасио. Ја сам рањен, са неким женама два дана сам се пребацивао до Дрине", присјећа се Милошевић. Он је истакао да је жалосно да за овај, као и за друге злочине над Србима у овом крају, нико није одговарао. "Морамо даље живјети и борити се за опстанак на овим просторима, али и за правду и осуду починилаца злочина над Србима. Та правда ће некада стићи. Постоји и она Божија казна која стиже потомке која је нажалост тежа и зато је боље починиоцима да одговарају они него њихова дјеца. То могу схватити само они који су изгубили дијете као ја", рекао је Милошевић. Он је изразио наду да ће ипак, Суд БиХ ради свога опстанка, морати почети процесуирати осумњичене за злочине над Србима, а њихова имена су позната.