Гранични спор рјешавати међународном арбитражом

Од 1.

Република Српска 28.06.2013 | 14:10 Од 1.001-ог километра границе између БиХ и Хрватске спорно је нешто више од пет одсто граничне линије - истиче у интервјуу Срни предсједник Комисије за границу БиХ Ненад Бајић. Он прецизира да је спорна граница на ријеци Уни, која од Новог Града до Козарске Дубице чак 19 пута прелази са једне на другу обалу ријеке. Гранични проблем посебно је изражен у рејону Костајнице, гдје је 40 хектара најплодније земље на десној обали Уне сада запосјела Хрватска, иако и авнојска и дејтонска граница између БиХ и Хрватске на том подручју иду средином ријеке Уне. БиХ се са Хрватском спори због границе и на подручју Неума. Врх полуострва Клек и острва Велики Шкољ и Мали Шкољ би, према Споразуму који су 1999. године потписали Фрањо Туђман и Алија Изетбеговић, требало да припадну БиХ. Хрвати свих ових година нису пристајали на то. Због тога тај међудржавни уговор о граници никада није ратификован у Хрватском сабору. "Било је приједлога да се ратификује међудржавни споразум о граници у дијелу који није споран, а да се оно што је спорно рјешава међународном арбитражом. То за нас није прихватљиво" - појашњава Бајић. Он наводи да је БиХ тражила да се постигне договор о цијелој граници, јер ако се остави неријешено оно што је сада спорно - питање је да ли ће се, како и када то питање ријешити. Бајић је подсјетио да је Комисија БиХ, у овом саставу, изабрана у децембру 2012. и да је састављена од девет чланова - по три из сваког конститутивног народа. Да би комисија донијела неку одлуку, за њу би морала да гласају по два члана из сваког конститутивног народа. "Комисија је најближе коначном договору о граници са Црном Гором. И Србија показује интерес да се коначно ријеше спорна питања у вези са границом. Међутим, већ годинама Хрватска не показује спремност за тако нешто" - наглашава Бајић. Према његовим ријечима, у посљедњих пет година са представницима Хрватске одржан је само један састанак, али ни тада Комисија БиХ није била у комплетном саставу, па, фактички, није ни разговарано, јер нису могли да донесу било какве одлуке. Коментаришући чињеницу да су чланови комисије из Федерације БиХ спремни да Хрватској поклоне 40 хектара плодних ораница на подручју Костајнице, Бајић оцјењује да је ту - пресудна политика. "О граници са Хрватском у државној Комисији за границу БиХ постоји велико неслагање. Ми из Републике Српске сматрамо да би се у рјешавању овог питања морао поштовати закон о административној и територијалној подјели Народне Републике БиХ, који је објављен у "Службеном листу БиХ" број 29/47. Тим законом дефинисане су границе срезова, тако да је граница између некадашњих република СФРЈ БиХ и Хрватске ишла средином ријеке Уне. То је била и авнојска граница, која је 1995. године потврђена и у Дејтону" - објашњава Бајић. Међутим, већина чланова комисије из Федерације БиХ инсистира на уговору који су потписали Туђман и Изетбеговић. Они се залажу за рјешење према којем би у рејону Костајнице граница између БиХ и Хрватске била на каналу Унчица, иако ту никада није била чак ни у вријеме док је та територија била подијељена између Аустроугарског и Турског царства.