Није било плана за убиства заробљених

Свједок одбране бившег предсједника Републике Српске Радована Караџића пред Хашким трибуналом, пензионисани полицијски генерал Миленко Каришик, рекао је данас да није постојао план да присилно буде протјерано становништво из Сребренице или план да буду похапшени и убијени припадници 28.

Република Српска 27.06.2013 | 18:00 Свједок одбране бившег предсједника Републике Српске Радована Караџића пред Хашким трибуналом, пензионисани полицијски генерал Миленко Каришик, рекао је данас да није постојао план да присилно буде протјерано становништво из Сребренице или план да буду похапшени и убијени припадници 28. дивизије тзв. Армије БиХ. Каришик је до избијања рата у БиХ био припадник Специјалне јединице МУП-а, а затим замјеник команданта Специјалне антитерористичке јединице. Од фебруара 1994. био је начелник управе полиције, а од новембра исте године замјеник министра унутрашњих послова и начелник Ресора јавне безбједности МУП-а Републике Српске. Он је током свједочења навео и да га нико није обавијестио о злочинима почињеним над муслиманима из Сребренице. "На чиновничкој функцији, на позицији помоћника министра, нисам ни на који начин био обавијештен да је почињен било какав злочин", истакао је Каришик. Тужилац Џулијен Николс питао је свједока да ли је чуо за Дрински корпус и да су његови припадници "погубили заробљенике на подручју Зворника", а Каришик је одговорио да је чуо за Корпус, а да је о свему што га је тужилац питао сазнао из медија у Републици Српској послије рата. "Ни данас ми није јасна истина о догађајима и о размјери и правој природи злочина, јер о томе има пуно манипулација", навео је Каришик. Одговарајући на питање да ли би се сагласио да се 14. јула 1995. догодио злочин, Каришик је одговорио да он "не зна ко су починиоци". "За то је надлежно војно руководство", рекао је Каришик, додавши да је "за злочин сазнао из новина и да не зна да ли су припадници Дринског корпуса били починиоци". На инсистирање тужиоца да је као високи функционер МУП-а морао да зна за хапшења и погубљења заробљеника, Каришик је одговорио да је у вријеме сребреничких догађаја био у штабу на Палама, гдје је био ангажован за подручје Сарајева, и да је у јулу 1995. једино о томе могао да разговара са предсједником Караџићем. Претходно је окончано свједочење пуковника Мирка Тривића, бившег команданта Друге романијске бригаде, која је учествовала у сребреничкој операцији "Криваја 95". Тривић је потврдио да је видио "Директиву седам", којом је било наложено физичко раздвајање енклава Сребреница и Жепа, али да се не сјећа да је видио да се документом налаже и да се "живот становништву учини неподношљивим и створе услови потпуне несигурности и бесперспективности даљег останка". "Директива представља документ написан на основу анализе стања у Републици Српској за протеклу годину и она нема свој циљ и рокове, а писана је за 1995. годину. Упућена је командантима у Војсци Републике Српске, а разлог су биле активности тзв. АБиХ из енклава", рекао је Каришик. Он је напоменуо да се у допунској "Директиви 7.1" не помиње дио о стварању неподношљивих услова за становништво. Караџић је свједока питао "да ли се све из директиве мора спровести, односно до које мјере може командант да буде креативан". Тривић је поновио да се директива као документ пише на основу анализе стања у одређеном периоду и да је "Директива седам" зато написана у марту 1995. године. Он је истакао да је њен главни циљ био да се "спријечи даље терорисање из енклава". Главни претрес наставља се у уторак, 2. јула.