Не смију се крити имена оптужених

Поступци за ратне злочине обесмишљени су посљедњим одлукама Суда БиХ којима се ускраћују потпуне информације са суђења, истакнуто је данас у Сарајеву на конференцији за новинаре поводом покретања кампање "Стоп цензури о ратним злочинима".

Република Српска 26.06.2013 | 16:30 Поступци за ратне злочине обесмишљени су посљедњим одлукама Суда БиХ којима се ускраћују потпуне информације са суђења, истакнуто је данас у Сарајеву на конференцији за новинаре поводом покретања кампање "Стоп цензури о ратним злочинима".Учесници конференције сагласили су се да се не смију сакривати имена оптужених за ратне злочине, нити ускраћивати снимци са суђења за ратне злочине и друга тешка кривична дјела, јер су то поступци за које постоји велико интересовање јавности, саопштио је Бирн, који је организатор конференције. Бирн покушава да на овај начин придобије подршку јавности за измјену одлука и правилника којима је онемогућено добијање потпуних информација из правосудних институција у БиХ о овим поступцима. Главни уредник Бирна БиХ Ерна Мачкић појаснила је да Суд БиХ у пресудама, умјесто пуних имена и презимена те назива градова и институција, ставља иницијале, као и да је ова институција престала да издаје потпуне аудио и видео снимке са рочишта. Она је додала да и Тужилаштво БиХ не објављује оптужнице, што ограничава медије и онемогућава професионално извјештавање. "Желимо указати на то да су ратни злочини увијек од јавног интереса. Треба спријечити селективно одлучивање, тако да се некада може имати директан пренос пресуде, а некада само десет минута. То није у реду јер су сви злочини важни, без обзира колика је казна и да ли је некада изречена ослобађајућа пресуда", појаснила је Мачкићева. Миа Карамехић из Центра за људска права Универзитета у Сарајеву рекла је да је оваква пракса правосудних институција парадоксална и апсурдна када се има у виду да је, према закону, суђење отворено за јавност. "Према закону, медији могу да присуствују суђењима и да извијесте о свему. Међутим, уколико нису у могућности да дођу у судницу и желе да добију сиже предмета – кроз пресуду или снимак – то им се не дозвољава, што је парадоксално. Тиме се флагрантно обесмишљавају поступци ратних злочина", нагласила је Карамехићева. Она је напоменула да правосудне институције занемарују да закон предвиђа да је јавни интерес јачи од права на приватност. Клаудиа Куљух из Међународне комисије за нестала лица навела је да се праксом "анонимизовања" крши право на истину свих жртава рата и грађана БиХ. "Према Закону о несталим лицима жртва има право да сазна истину. Жртве долазе да добију информације. У људској је природи да желе знати шта се догодило и ко је одговоран за смрт њихових најмилијих. Један дио тих информација се налази у пресудама и због тога желимо видјети да све институције јавно објављују те податке", рекла је Куљух. СРНА