Најуспјешнија реформа пензијског система на Балкану?!

Реформа пензијског система у Републици Српској је, према оцјени стручњака Свјетске банке, до сада најбоље проведена реформа тог система на Балкану, а систем је самоодржив у наредних 10 до 15 година, истиче директор Фонда ПИО Младен Милић.

Република Српска 25.06.2013 | 10:06 Реформа пензијског система у Републици Српској је, према оцјени стручњака Свјетске банке, до сада најбоље проведена реформа тог система на Балкану, а систем је самоодржив у наредних 10 до 15 година, истиче директор Фонда ПИО Младен Милић. Он у интервјуу Срни Милић напомиње да су представници Свјетске банке дали препоруке за наставак реформе, на којој се мора интензивно радити да би се систем додатно стабилизовао и ојачао, а најзначајније препоруке су постепено повећавање старосне границе за остваривање старосне пензије са 65 на 67 или 68 година живота. То би значило постепено повећавање границе за остваривање пензије са 40 година пензијског стажа - са 60 на 63 године година живота за мушкарце, а за жене са 35 година стажа осигурања - са 58 на 61 годину живота. "Са аспекта струке, за успјешност и стабилност пензионог система који почива на овом принципу најзначајнији фактор је однос броја осигураника и пензионера, који је у Српској 1,16 напрема један“, подсјећа Милић и наводи да је у земљи 275.000 осигураника и нешто више од 240.000 пензионера. Он очекује да би се покретањем великих радова и упошљавањем нових радника у Српској, уз повећану контролу и смањење стопе "рада на црно", могло доћи до односа 1,5 осигураника на једног пензионера, што би пензиони систем учинило стабилним и самоодрживим. Директор Фонда ПИО каже да се у Српској сада, због превременог пензионисања, у просјеку у пензију одлази са 59 година, што значи да се пензија користи шест година дуже него што је предвиђено пензионим системом, који почива на принципима међугенерацијске солидарности. "Уколико не буде повећања стопа наталитета - према пројекцијама Свјетске банке, у Републици Српској би 2032. године морали размишљати о гашењу пензионог система који почива на принципу међугенерацијске солидарности, јер би он био неодржив“, упозорава Милић. Према његовим ријечима, Фонд ПИО је финансијски стабилан и редовно извршава све своје обавезе према корисницима и према 580 запослених, према добављачима и банкама иако има потраживања која су премашила 406 милиона КМ. Милић наглашава да је знатно смањен број неријешених захтјева са 30.000 на 10.000 прошле године, а у овој години циљ руководства Фонда је да се стигне до 6.000 првих захтјева за пензију и доношење рјешења у року од 30 до 40 дана. Он указује на наставак најтежег облика дискриминације који Федерација БиХ чини према пензионерима у Републици Српској, којих је 21.900, а на почетку маратонског спора два пензиона фонда 2005. године било их је 38.000. "Од када траје овај спор, Фонд је до сада за исплату пријератним корисницима који су пензије зарадили у Федерацији изгубио 775 милиона марака. Европски суд у Стразбуру био је јасан о овом питању, али Федерација БиХ то не поштује и ово питање се, упркос наставку борбе правним путем, мора рјешавати и на политичком плану“, закључио је у интервју Срни директор Фонда ПИО Младен Милић. СРНА