Шеф обавјештајаца ВРС није знао за Сребреницу

Бивши шеф Обавјештајне управе Главног штаба војске Републике Српске Петар Салапура у Хагу устврдио да мјесецима није знао за масакр у Сребреници.

Република Српска 25.06.2013 | 07:43 Бивши шеф Обавјештајне управе Главног штаба војске Републике Српске Петар Салапура у Хагу устврдио да мјесецима није знао за масакр у Сребреници. Пуковник Салапура је, као свједок одбране на суђењу бившем предсједнику Српске Радовану Караџићу, потврдио је да је био у Сребреници и видио мноштво заробљеника два дана послије пада енклаве у руке ВРС, 13. јула 1995. Изјавио је, међутим, да је за злочине над муслиманским мушкарцима сазнао тек у децембру те године или почетком 1996. По ранијим пресудама Трибунала и оптужници против Караџића (68), српске снаге су организовано стрељале око 7.000 сребреничких Муслимана у данима пошто су 11. јула 1995. заузеле ту енклаву која је била под заштитом УН. У то вријеме, Караџић је био предсједник Републике Српске и врховни командант њених оружаних снага. Одговарајући на питања тужитељке Каролине Еџертон, Салапура је прихватио да је "по струци" био надређен 10. диверзантском одреду при ГШ ВРС, чији су припадници учествовали у убиству 1.500 Муслимана на фарми Брањево и у селу Пилица код Зворника, 16. јула 1995. Обавјештајна управа, међутим, по њему, "није имала ништа" са ангажовањем тог одреда у нападу на Сребреницу, који је затражио тадашњи командант Дринског корпуса ВРС Радислав Крстић, а одобрио командант ВРС Ратко Младић. Трибунал је генерала Крстића правоснажно осудио на 35 година затвора због помагања и подржавања геноцида у Сребреници. Суђење генералу Младићу, који је оптужен за геноцид, у току је. Потврђујући да је с командантом Одреда Милорадом Пелемишом разговарао у августу 1995, свједок је тврдио да тема тог разговора нису била убиства заробљеника у Сребреници, већ офанзива хрватских снага на Книн. За умјешаност Дражена Ердемовића и других чланова Одреда у стрељање Муслимана, Салапура је, како је посвједочио, од Пелемиша сазнао тек у вријеме када је Ердемовићево признање почело да се појављује у јавности, у децембру 1995. или јануару 1996. "Рекао сам Пелемишу - ко год да је учествовао и ангажовао те људе - нека одговара", казао је Салапура и напоменуо да је од Пелемиша тражио да од тих људи узме изјаве, али да не зна да ли их је и узео. На тврдњу свједока да су заробљенике убијали поједини припадници Одреда који је био у том тренутку распуштен као јединица, тужитељка Еџертон цитирала је исказ једног од убица, Франца Коса, да су им одлазак на Брањево наредили командир Пелемиш и официр ГШ ВРС близак генералу Младићу, Драгомир Пећанац. "То сад први пут видим", одговорио је Салапура. Франц Кос би, по најави Караџића, као свједок одбране пред Трибуналом требало да се појави у јулу. Државни суд БиХ у Сарајеву осудио је Коса на 35 година затвора. Пуковник Салапура изјавио је да о оптужбама да је ВРС масовно стрељала заробљенике није, у међувремену, чуо ни из медија, ни од колега из ГШ ВРС. "Нико преда мном није ни ријеч изговорио" о томе, вјероватно зато што су се "згражали", рекао је свједок, потврђујући, међутим, да је, због обима операције пребацивања и стрељања заробљеника, већина у ГШ морала за то знати. Тврдњу заступнице оптужбе да је заташкавао злочин тиме што је од МУП-а РС затражио да убицама из 10. диверзантског одреда изда лажне личне исправе, Салапура је одбацио. Он, међутим, није могао да изложи други јасан разлог због којег је потписао захтјев да се осморици припадника Одреда да лажни идентитет. "Циљ је био да ти људи буду приведени правди, али не да било ко преузме ту улогу или их ликвидира, да почисти трагове... То је био циљ, а не да избјегну правди", казао је Салапура. Напоменуо је да у захтјеву "није могао да напише" јер му је "страшно било" да су "ти људи починили такве злочине". Као и на суђењу генералу Младићу, гдје је прошле недјеље био свједок оптужбе, пуковник Салапура остао је при исказу да се у Сребреници 13. јула 1995. састао с Младићем како би му пренио сазнање да ће Хрватска војска почетком августа 1995 напасти Книнску крајину и наставити офанзиву у Републици Српској. Након што је Салапура завршио исказ, свједок Караџићеве одбране Чедо Зеленовић негирао је одговорност локалних српских власти за злочине над Муслиманима у прољеће 1992. Исто као претходни свједоци, Зеленовић је тешка злодјела из оптужнице приписао паравојним формацијама, попут "гарде" Жељка Ражнатовића - Аркана и "Жутих оса" које, по њему, нису биле под контролом власти. Одбрану пред Трибуналом, Караџић ће наставити сутра. Оптужница га терети и за прогон Муслимана и Хрвата широм БиХ; терорисање становништва Сарајева кампањом артиљеријских и снајперских напада и узимање за таоце "плавих шљемова" УН, 1992-95. Након што је Салапура завршио исказ, свједок Караџићеве одбране Чедо Зеленовић негирао је одговорност локалних српских власти за злочине над Муслиманима у прољеће 1992. Исто као претходни свједоци, Зеленовић је тешка злодјела из оптужнице приписао паравојним формацијама, попут "гарде" Жељка Ражнатовића - Аркана и "Жутих оса" које, по њему, нису биле под контролом власти. Одбрану пред Трибуналом, Караџић ће наставити сутра. Оптужница га терети и за прогон Муслимана и Хрвата широм БиХ; терорисање становништва Сарајева кампањом артиљеријских и снајперских напада и узимање за таоце "плавих шљемова" УН, 1992-95.   МОНДО