“ВИКИЛИКС”: Хаг у служби Америке

Дански дневник "Информатион" пише да све указује на то да америчка дипломатска преписка коју је раније објавио "Викиликс" потврђује тврдње данског судије Фредерика Хархофа да је предсједник Хашког трибунала Теодор Мерон помагао циљеве америчке администрације при ослобађању високорангираних осумњичених.

Република Српска 19.06.2013 | 08:20
“ВИКИЛИКС”: Хаг у служби Америке
Дански дневник "Информатион" пише да све указује на то да америчка дипломатска преписка коју је раније објавио "Викиликс" потврђује тврдње данског судије Фредерика Хархофа да је предсједник Хашког трибунала Теодор Мерон помагао циљеве америчке администрације при ослобађању високорангираних осумњичених. Лист подсјећа да је судија Хархоф током прошле седмице у писму упућеном његовим колегама и информацији објављеној у данским медијима изнио тврдњу да је Мерон вршио притисак на судије да ослободе водеће хрватске и српске официре. Све указује на то да преписка у депеши америчког Стејт департмента из Хага, које је објавио Викиликс", подржава његове тврдње, укључујући и документ из 2003. године када је документован састанак између Мерона и неименованог америчког амбасадора. Током састанка Мерон се наводно залагао код америчке владе да гласа за окончање мандата тадашњег главног тужиоца Трибунала Карле дел Понте, описујући је као "првенствено, медијску особу, која је углавном заинтересована за свој легат". У депеши се наводи да је Мерон од америчке владе тражио да буде против обнове мандата Дел Понтеовој и изразио је резервисаност у једногодишње продужење њеног мандата. Критике данског судије Хархофа и дијела његових колега услиједиле су након ослобађајућих пресуда Јовици Станишићу и Франку Симатовићу. Они тврде да су ове пресуде, баш као и оне изречене раније хрватском генералу Анти Готовини и српском генералу Момчилу Перишићу, услиједиле под притиском запада, прије свега САД. У свим случајевима, актери су ослобођени кривице за "удружени злочиначки подухват", који до установљења Хашког трибунала није ни постојао као правна категорија.

Коментари / 0

Оставите коментар