Арапи купују српску земљу у Сарајеву

У Демократској иницијативи Сарајевских Срба /ДИСС/ сматрају да повратак у Сарајевски кантон и федерални дио Сарајева не само да није остварен, већ су та подручја "најцрња рупа" када је ријеч о повратку, поготово одрживом.

Република Српска 18.06.2013 | 12:49 У Демократској иницијативи Сарајевских Срба /ДИСС/ сматрају да повратак у Сарајевски кантон и федерални дио Сарајева не само да није остварен, већ су та подручја "најцрња рупа" када је ријеч о повратку, поготово одрживом. "Повратком се више нико не бави. Нема донација за обнову и реконструкцију. Још је много српских кућа које су разрушене. Човјек који врати имовину желио би да се врати, али кад дође - кућа срушена или нема од чега да живи и шта ће - прода је" – појашњава извршни директор ДИСС-а Јован Јањић. Повратак српске имовине у Сарајеву праћен је - њеном продајом. Он сматра да повратак није успио због тога што Срби повратници у Сарајево нису имали подршку ни ентитета, ни БиХ, али ни међународне заједнице, односно зато што су били "пасторчад“. Према његовим ријечима, немјерљива предратна српска имовина - од станова, кућа, имања, итд, јер је у власништву Срба у Сарајеву било рецимо 40 000 стамбених јединица, продавана је и продаје се будзашто. "Бошњачки лоби разрадио је систем куповине српске имовине по багателним цијенама, а присутне су и уцјене. Утврђене су најниже цијене и ако би неко и покушао да плати више, он је у томе спријечен“ – истиче Јањић. Према његовим ријечима, посебан проблем је појављивање Арапа који купују српску земљу, па су и неки локални муслимани почели да страхују да ће морати да се селе. "А кад се имовина прода, ту је крај сваке приче о повратку. Онај ко не прода још и има неке наде да се врати, али нема више таквих, јер људи су због услова живота овдје присиљени да продају и живе гдје им је боље. Тешко је кад неко сам живи у згради или насељу и нема нико други из његове етничке заједнице, тада имаш осјећај да не припадаш свему томе“ – истиче Јањић. Према његовим ријечима, увијек је било више оних који су одлазили него оних који су се враћали, а само од завршетка процеса повратка више од 50 одсто Срба одселило се из Сарајева?! Они малобројни који су се вратили чине све да ничим на себе не скрену пажњу, да се "не замјере“, "криво погледају“ или да нешто друго "неподобно" ураде. "Кад је ријеч о безбједности - нема проблема, али не можемо да заштитимо имовину. Најизраженија је сјеча шуме на српским посједима и томе не можемо да станемо у крај. Ту су и случајеви пљачке кућа и станова. Увијек неко мора остати у кући или стану, јер се прати ако неко оде, одмах се зове на телефон и провјерава има ли некога“ – појашњава Јањић. А најсвјежији примјер је када су баку Марицу Вановац /83/, која живи на Илиџи, непознати нападачи претукли и опљачкали. Нису поштеђени ни православни храмови и гробља. Након што је дужи период скрнављена црква Преображења Господњег у Пофалићима, у задње вријеме је то храм Светог Саве у Блажују. Покушаји паљења храма, разбијање стакала на њему и исписивање непримјерених текстова, јасне су поруке Србима у Сарајеву шта се у овом граду мисли о њима и шта им је чинити. Полиција професионално обави увиђај за сваки пријављени случај, али починиоци ријетко буду откривени, а када се то и деси, све се приписује малољетницима. "Све што се деси на штету Срба приписује се - малољетницима. Кад пишу графите – малољетници. Кад пале цркву – малољетници. Кад сијеку српску шуму - малољетници. Ако су малољетници, што се на одговорност не позивају родитељи“ – питају у ДИСС-у. Нису ријетки ни случајеви узурпирања и отимања српске имовине. Најчешћи случајеви су да, када неко купи српску земљу, приликом омеђавања или ограђивања заузме и земљу комшије Србина коју није купио. "Онда су потребне године да се докаже да је бесправно заузета српска земља. У већини оваквих и сличних случајева општинска и судска админстрација годинама не чине ништа с једним циљем - да они застаре или да власник умре, пошто је ријеч о углавном старијем српском становништву“ – појашњавају у ДИСС-у. Полиција професионално обави увиђај за сваки пријављени случај, али починиоци ријетко буду откривени, а када се то и деси, све се приписује малољетницима. "Све што се деси на штету Срба приписује се - малољетницима. Кад пишу графите – малољетници. Кад пале цркву – малољетници. Кад сијеку српску шуму - малољетници. Ако су малољетници, што се на одговорност не позивају родитељи“ – питају у ДИСС-у. Нису ријетки ни случајеви узурпирања и отимања српске имовине. Најчешћи случајеви су да, када неко купи српску земљу, приликом омеђавања или ограђивања заузме и земљу комшије Србина коју није купио. "Онда су потребне године да се докаже да је бесправно заузета српска земља. У већини оваквих и сличних случајева општинска и судска админстрација годинама не чине ништа с једним циљем - да они застаре или да власник умре, пошто је ријеч о углавном старијем српском становништву“ – појашњавају у ДИСС-у.